Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije zbog vrednosnog cenzusa

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene VV i GG, su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 55/14) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da tuženi nemaju pravo službenosti prolaza – puta preko tužiočeve kat. parcele ... KO ... za prolaz putničkim vozilom, poljoprivrednim mašinama i pešice u širini od oko 4 m bilo kojim pravcem za dolazak na svoje kat. parcele (bliže navedene u izreci nižestepenih odluka). Drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa načelom restrikcije u pogledu načina vršenja prava stvarne službenosti izražene u članu 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-prvnih odnosa kojim je propisano da se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opteteću poslužno dobro, kao i primeni ovog načela ud sudskoj praksi uz ispunjen uslov a tuženi imaju mogućnost dolaska do svojih katastarskih parcela na drugi način (nalaz veštaka geodetske i veštaka saobraćajne struke) i člana 51. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa jer tuženi (revidenti) nisu dokazali da imaju službenost prava prolaza navedenom katastarskom parcelom tužioca zasnovanim na ime jedan od načina propisanih zakonskom odredbom, pa ni pravnim poslom (ugovor o saglasnosti u vezi puta zaključen između tužioca i između ostalog lica od kojeg je trećetužena stekla pravo svojine na svojoj kat. parceli ... KO ... nije prihvaćen kao osnov sticanja prava službenosti prolaza u korist trećetužene zbog neodređenosti zemljišta navedenog u tom ugovoru), niti održajem jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 54. istog zakona u trajanja službenosti prolaza za vreme od 20 godina i da se vlasnik poslužnog dobra tome nije protivio, posebno imajući u vidu da je trećetužena svoju katastarsku parcelu stekla ugovorom o kuponi nepokretnosti od 02.08.2006. godine, kupovinom od DD (koji je učestvovao u zaključenju ugovora o saglasnosti puta od 07.10.2014. godine), dok je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 16.05.2018. godine. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja nepostojanja službenosti, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 16.05.2018. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija drugo i trećetuženih nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić