Revizija u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora i bračne tekovine

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Vladislave Milićević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Vulović, advokat iz ..., i VV iz ..., čiji je punomoćnik Stana Mladenović, advokat iz ..., radi utvrđenja,  odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6706/20 od 07.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 22.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6706/20 od 07.04.2022. godine (u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1736/17 od 04.06.2020. godine u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke).

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6706/20 od 07.04.2022. godine (u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1736/17 od 04.06.2020. godine u stavu trećem izreke).

ODBIJA SE zahtev tužene BB za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1736/17 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da iznos od 300.000 evra predstavlja zajedničku imovinu sada pokojnih GG i DD. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužene BB i tužene VV od 20.03.2001. godine, overen pod Ov 84/01 pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu dana 12.04.2001. godine. Stavom trećim izreke, nije dozvoljeno preinačenje tužbe (tužbenog zahteva). Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj BB na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.029.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršnost odluke do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj VV na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 498.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6706/20 od 07.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. 

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena BB je dala odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke) u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužilje sada pok. DD (preminuo 2005. godine) i majka tužilje sada pok. GG (preminula 2014. godine) bili su u braku od 1957. godine sve do očeve smrti. Roditelji tužilje su imali prijavljeno prebivalište u Nemačkoj. Pravnosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O 2047/06 od 26.07.2006. godine, dopunjenim rešenjima Drugog opštinskog suda u Beogradu O 2596/06 od 04.08.2006. godine i O 2723/06 od 13.09.2016. godine, raspravljana je zaostavština iza oca tužilje i za naslednike oglašeni su majka tužilje i tužilja. Rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Novom Sadu O 5057/14 od 21.01.2015. godine, raspravljana je zaostavština iza  majke tužilje i za naslednika oglašena ovde tužilja.  Tužilja je stupila u ovu parnicu nakon smrti svoje majke (koja je tužbu podnela 2006. godine). Za života, otac tužilje vršio je raspolaganja u korist tužene BB imovinom koja se vodila na njegovo ime (nekretnine) putem ugovora o poklonu (iz 1993. i 2000. godine), označavajući je kao svoju vanbračnu suprugu.  Dana 20.03.2001. godine, tužena BB kupila je od tužene VV stan i garažu u stambenoj zgradi Beogradu, u Ulici ... (sada Ulica ...), za kupoprodajnu cenu od 7.050.000,00 dinara (ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen od strane Prvog opštinskog suda u Beogradu pod Ov 84/01 dana 12.04.2001. godine). Nakon toga, tužena BB uknjižila se kao vlasnik ovih nepokretnosti u ZKUL .. KO Vračar (sada LN .. KO Vračar). Prema potvrdi bez datuma (uz navođenje 2006. godine) izdatoj od strane neparničara ĐĐ, pokojni otac tužilje je lično izvršio isplatu ugovorene kupoprodajne cene po navedenom ugovoru o kupoprodaji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, stavom prvim izreke,  odbacio tužbu u delu tužbenog zahteva kojim je traženo utvrđenje da iznos od 300.000 evra predstavlja bračnu tekovinu sada pok. roditelja tužilje, s pozivom na odredbu člana  188. ZPP (važećeg u vreme podnošenja tužbe), smatrajući da tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe u ovom delu, bez istovremenog isticanja zahteva za činidbu (zahteva za povraćaj novca) kao preduslova da sud odlučuje o zahtevu za utvrđenje. Prema stavu prvostepenog suda, odsustvo pravnog interesa ne opravdava ni isticanje zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji stana i garaže zaključenog između tuženih (sa tvrdnjom da su plaćeni novcem stečenim tokom trajanja braka roditelja tužilje kojim je isključivo raspolagao otac tužilje, bez saglasnosti majke tužilje kao svoje supruge), s obzirom na to da bi se posledice eventualnog utvrđenja njegove ništavosti  odnosile isključivo na ugovorne strane  - ovde tužene (član 104. Zakona o obligacionim odnosima), ne i na tužilju.

Prvostepeni sud je, stavom drugim izreke, odbio tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji s pozivom na član 103. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilja nije dokazala da je zaključen protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Prema stavu prvostepenog suda, na punovažnost predmetnog pravnog posla ne bi bilo od uticaja i da su nepokretnosti koje su predmet ugovora kupljene zajedničkim novcem roditelja tužilje, kojim je otac tužilje raspolagao bez saglasnosti majke tužilje tako što ga je poklonio kupcu - ovde tuženoj BB, s obzirom da bi se posledice ništavosti odnosile na ugovarače.

Stavom trećim izreke prvostepene odluke nije dozvoljeno preinačenje tužbe predloženo podneskom tužilje od 06.11.2019. godine kojim je uz postojeći tužbeni zahtev, između ostalog, traženo i utvrđenje ništavosti usmenog ugovora o poklonu novčanog iznosa od 300.000,00 evra (koji je prema navodima tužilje zaključen između njenog oca i tužene BB), s pozivom na  član 193. ZPP (važećeg u momentu podnošenja tužbe), smatrajući da  bi postupak po preinačenoj tužbi znatno produžio trajanje parnice (pokrenute tužbom od 18.07.2006. godine). Pri tome, prvostepni sud je bio stava da to ne bi bilo ni celishodno za rešenje odnosa između stranaka, u situaciji kada je ovim podneskom, i uz novopostavljeni zahtev za utvrđenje ništavosti predmetnog usmenog ugovora o poklonu novčanog iznosa od 300.000,00 evra, ponovo izostao zahtev o dužnosti na činjenje proistekle iz eventualnog utvrđenja prava zajedničke svojine roditelja tužilje na iznosu od 300.000 evra (postavljenog  u tužbi) i utvrđenja ništavosti predmetnog usmenog ugovora o poklonu novčanog iznosa od 300.000,00 evra (postavljenog u podnesku kojim se vrši preinačenje tužbe).

Drugostepeni sud je prihvatio ovakve razloge prvostepenog suda.

Neosnovano se revizijom pobija pravilnost i zakonitost pobijane drugostepene odluke.

Prema članu 188. ZPP, tužilac može u tužbi tražiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave (stav 1.). Ovakva tužba se može se podići kada je to posebnim propisom predviđeno, kad tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinistost neke isprave, ili kad tužilac ima neki drugi pravni interes (stav 2.).

Članom 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), propisano da je ništav onaj ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima. Prema članu 104. ovog zakona, u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon drugo ne određuje.

Prema članu  454. ZOO, ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar (stav 1.). Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva držanje stvari, da mu i preda stvar (stav 2.). Prema članu 455. ovog zakona, ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u formi propisanoj posebnim zakonom koji uređuje promet nepokretnosti, pod pretnjom ništavosti.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je nedozvoljena tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da novčani iznos od 300.000 evra predstavlja zajedničku imovinu tužiljinih roditelja zbog nedostatka pravnog interesa za podnošenje. Pravni interes postoji kada se pravni položaj tužioca pokazuje izvesnim u odnosu prema tuženom, a otklanjanje ove neizvesnosti opravdanim. Međutim, pravo ili pravni odnos koji više ne postoji može biti predmet utvrđenja ako je njegovo ranije postojanje osnov nekog zahteva u sadašnjosti. Iz navedenog sledi da tužba za utvrđenje ima supsidijarni značaj u odnosu na tužbu za činidbu. To znači da kada postoji mogućnost podnošenja tužbe radi činidbe koja je dospela u vreme podnošenja tužbe, što je ovde slučaj, onda se ne može podneti tužba za utvrđenje. U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog suda,  uz ovako postavljeni tužbeni zahtev do zaključenja rasprave pred prvostepnim sudom izostalo je istovremeno zahtevanje donošenja odluke suda o pravu tj. dužnosti tužene na činjenje koje bi iz utvrđenja zajedničke svojine roditelja tužilje na iznosu od 300.000 evra nastalo. Osim toga, tužilja nije dokazala da ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa, u smislu citirane odredbe člana 188. ZPP.

Pravilno je nižestepenim odlukama ocenjeno da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji. I po oceni Vrhovnog suda,  u konkretnom slučaju ispunjeni su svi zakonom predviđeni uslovi za nastanak punovažnog ugovora koji se tiču saglasnosti volja, predmeta, osnova i forme. Obaveze ugovornih strana imaju dopušteni osnov koji nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, pa nisu ispunjeni uslovi iz članova 47, 52. i 103. ZOO za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji, niti je među ugovornim stranama postojao nesporazum o pravnoj prirodi, odnosno osnovu obaveze zbog čega ugovor ne bi nastao u smislu člana 63. istog zakona. Pri tome, predmetni pravni posao sadrži neophodne elemente ugovora o kupoprodaji propisane članom 458. - 466. Zakona o obligacionim odnosima, predmet ugovora je moguć, dopušten i određen. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetni ugovor o kupoprodaji sačinjen je u zakonom propisanoj formi iz člana 9. stavovi 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 42/98), važećeg u vreme njegovog zaključenja. Suprotno navodima revizije, samo po sebi poreklo novčanog iznosa kojim kupac vrši isplatu kupoprodajne cene iz ugovora o kupoprodaji ili predaja od strane nekog trećeg lica prodavcu novčanog iznosa na ime ugovorene kupoprodajne cene u ime i za račun kupca nema uticaja na punovažnost zaključenog ugovora o kupoprodaji, koji obavezuje samo ugovarače.

Ostalim revizijskim navodima ponavljaju se svi oni navodi koji su isticani tokom postupka, a koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio  kao  stavu prvom izreke na osnovu na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u delu kojim se pobija pravilnost drugostepene odluke kojom je potvrđeno rešenje sadržano u stavu trećem izreke prvostepene odluke kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe, na osnovu člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 125/04 ... 111/09) Vrhovni sud je našao da revizija u ovom delu nije dozvoljena.

Odredbom člana 412. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen.

Rešenje kojim se ne dozvoljava preinačenje tužbe  isticanjem još jednog ili više tužbenog zahteva uz postojeći, nije rešenje kojim se pravnosnažno završava postupak (član 412. stav 1. ZPP), već je procesno rešenje kojim se upravlja postupkom (član 350. u vezi člana 193. ZPP), te revizija tužilje izjavljena protiv drugostepene odluke u ovom delu, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužene BB za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, jer nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 150. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 161. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

                                                                                                 Predsednik veća – sudija

                                                                                                Mirjana Andriješvić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković