Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu zbog faktičke eksproprijacije
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbija da odlučuje o posebnoj reviziji i odbacuje je kao nedozvoljenu. Pravnosnažna presuda kojom je tuženoj opštini naloženo da isplati naknadu za faktički eksproprisano zemljište u skladu je sa sudskom praksom, a vrednost spora je ispod zakonskog cenzusa.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12917/2022
02.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Blaža Menković, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Crna Trava, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Vlasotince, radi isplate naknade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 887/22 od 24.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2023. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 887/22 od 24.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 887/22 od 24.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 887/22 od 24.03.2022. godine , odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 8111/20 od 26.01.2022. godine, u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke, kojima je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno da je tužena izvršila zauzeće na delu nepokretnosti u svojini tužioca na parceli br. .., upusanoj u LN br. .. za KO ..., u ukupnoj površini od 414m2, u merama i granicama bliže opisanim u stavu prvom izreke prvostepene presude, obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za zauzeti deo parcele isplati iznos od 124.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.484,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 86.300,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom, obavezan je tuženi da tužiocu isplati naknadu za zauzeće dela nepokretnosti u svojini tužioca i to kat. parc. br. .., upisanoj u LN br. .. za KO ..., u ukupnoj površini od 414m2, u merama i granicama bliže opisanim u stavu prvom izreke prvostepene presude. Parcela nije formalno eksproprisana, već je radnjama tužene praktično izuzeta iz državine tužioca, tako što je na njoj izgrađen opštinski put OP-13, pa shodno odredbi Zakona o javnoj svojini predstavlja dobro u opštoj upotrebi u svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi. Na taj način, bez sprovedenog upravnog postupka eksproprijacije, tužilac je lišen prava svojine na nepokretnosti, zbog čega je tužena u obavezi da mu isplati novčanu naknadu u visini utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka geodetske struke, kao poseban vid zaštite prava na imovinu, shodno članu 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članu 58. Ustava Republike Srbije.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene presude prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari donete u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, da ako je tužilac u javnim knjigama upisao svoje stvarno pravo na parceli koja se koristi kao ulica, to je dovoljno za zaključak o nemogućnosti tužioca da parcelu koristi u skladu sa njegovim vlasničkim pravima, te da nisu od značaja činjenice o subjektu, načinu i vremenu faktičkog deposediranja i da je u situaciji kada je nakon faktičke eskproprijacije došlo do prometa nekretnine prethodni vlasnik obeštećen od strane kupca kroz kupoprodajnu cenu, a da se tužiocu pruža sudska zaštita kroz institut faktičke eksproprijacije odnosno isplatu tražene naknade. Shodno navedenom, pobijana odluka nije u suprotnosti sa sudskom praksom ovog suda izraženom u presudama donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima. Postojanje jedne različite odluke ovog suda, na koju se tužena poziva u reviziji, ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.10.2020.godine. Podneskom od 23.11.2021. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 124.200,00 dinara, što je i pobijani deo pravnosnažne presude. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 117,5793 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude predstavlja dinarsku protivvrednost 1.056,31 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić