Rešenje o odbacivanju revizije u sporu male vrednosti

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Oleg Koprivica, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Pančevo, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Pančeva, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2798/17 od 21.11.2018. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2798/17 od 21.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2798/17 od 21.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1058/2016 od 14.03.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu za period od juna 2010. godine do septembra 2011. godine na ime paušala odbornika Grada Pančeva isplati ukupno 216.718,70 dinara, da na ime poreza isplati ukupno 52.221,34 dinara i na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje isplati ukupno 57.443,54 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, čija visina i datumi dospeća su bliže određeni ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 159.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2798/17 od 21.11.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati i to: na ime neto iznosa 4.373,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.07.2010. godine do isplate i 4.706,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2011. godine do isplate, te na ime poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete na ime neisplaćenih odborničkih naknada isplati ukupno 207.638,34 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, čija visina i datumi dospeća su bliže određeni ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 131.768,00 dinara. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu nakandi troškove drugostepenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju pobijajući je u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na drugačiju sudsku praksu Apelacionog suda u Novom Sadu.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2011. godine, ali je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu, ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 4151/15 od 06.07.2016. godine, pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14, na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11, …87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete na ime neisplaćenih odborničkih naknada, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, pa je delimično usvojen tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu isplati 207.638,34 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke Apelacionog suda u Novom Sadu, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2011. godine a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo je 500.000,00 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 207.638,34 dinara je protivvrednost 2.080,17 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 99,8179 dinara).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić