Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete

Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – dr.zakon, u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijanom drugostepenom odlukom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev s obzirom da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi naplaćivao predmetnu naknadu, sadržan u članu 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 16/12...8/16), koja odredba nije proglašena neustavnom ili nezakonitom, a prestala je da važi 09.12.2020. godine stupanjem na snagu Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 25/20).

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje na određena pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana za koja postoji potreba da se razmotre u ovoj parnici, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava ili neujednačena sudska praksa. Revizijom se ne ukazuje na suprotne odluke donete po tužbama sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, već se osporava utvrđeno činjenično stanje.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate je podneta 01.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je po tužbi svakog od tužilaca 4.000,00 dinara, i postupak je vođen po pravilima parnice u sporu male vrednosti.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se u pogledu dozvoljenosti revizije ima primeniti odredba člana 479. stav 6. ZPP, kojom je propisano da protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilaca nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković