Podeljena odgovornost za saobraćajnu nezgodu zbog leda na kolovozu

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2521/21 od 12.04.2022. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je: 1. delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezani tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti sina i brata solidarno plate i to tužiocu AA iznos od 760.000,00 dinara, tužilji BB iznos od 960.000,00 dinara i tužiocu VV iznos od 600.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate; 2. odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA i BB za razliku od potraživanog iznosa nematerijalne štete, do iznosa dosuđenog prvim stavom izreke, kao i zahtev za zakonsku zateznu kamatu na odbijajući deo počev od 14.11.2018. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. 3. usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezani tuženi da tužiocima solidarno na ime naknade materijalne štete na ime troškova sahrane plate iznos od 416.328,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine do isplate. 4. obavezani tuženi da tužilji BB solidarno na ime gubitka zarade zbog smanjene radne sposobnosti plate iznos od 2.027.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2018. godine, te ubuduće plaćaju novčanu rentu u visini 15.540,00 dinara mesečno počev od 01.09.2018. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, a najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec, s tim što su dospele rate dužni da isplate odjednom. 5. obavezani tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno plate iznos od 1.375.302,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 271. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku. S tim u vezi, tuženi u reviziji ukazuju da drugostepeni sud nije izveo dokaz suočenjem veštaka. Međutim, odredbom člana 271.stav 4. ZPP, propisano je da ako se na ročištu ne usaglase nalazi i stručna mišljenja veštaka, odnosno ako sud smatra da bitne činjenice nisu dovoljno raspravljene, sud će da odredi novo veštačenje koje će da poveri drugom veštaku i o tome će da obavesti stranke. U ovom slučaju, sud je cenio nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Dragana Davidovića i našao da nalaz nije suprotan nalazu Gradskog zavoda za veštačenje, koji je sud prihvatio, te da nema razloga za usaglašavanjem. Ukazivanje da je prvostepeni sud odbio da ceni nalaz i mišljenje veštaka Pavla Galića i na taj način na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, ne predstavlja reviziski razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti, s obzirom da je tuženi prekludiran u predlaganju ovog dokaza.

Prema činjeničnom stanju utvrđenog pred drugostepenim sudom pred kojim je otvorena rasprava, u smislu odredbe člana 383. stav 3. ZPP, sledi da se dana ...2007. godine na državnom putu drugog reda broj 230 Prilike – Katići – Močioci (Nova Varoš) oko 16,30 časova dogodila saobraćajna nezgoda, kojom prilikom je izgubio život sada pok. GG (star 19. godina), koji je kritičnom prilikom upravljao putničkim motornim vozilom marke „Ford“. U momentu nezgode na mestu suvozača nalazila se tužilja BB, majka pok. GG. U vreme uviđaja na licu mesta oko 18,00 časova kolovoz je bio prekriven snegom, koji je padao pre i za vreme uviđaja, debljina snega na kolovozu je bila 1 cm, bilo je ostataka bačene rizle po kolovozu, a pojedini delovi na kolovozu u samoj krivini na ulasku su bili klizavi. Na osnovu Ugovora o obavljanju radova na održavanju i zaštiti magistralnih i regionalnih puteva koji je zaključen na osnovu člana 4. i 50. Zakona o putevima između Ministarstva saobraćaja i veza – DP Beograd i SP „Srbija put“ Beograd, naručilac je ustupio radove na održavanju i zaštiti magistralnih i regionalnih puteva izvođačima radova i shodno tome tuženi „Putevi“ d.o.o. Ivanjica su preuzeli obavezu održavanja i zaštite na državnim putevima, a kao državni put drugog reda – drugi prioritet određen je put 230. Prilike – Katići – Močioci (Nova Varoš). Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje, predmetna saobraćajna nezgoda se dogodila kao posledica neodgovarajućeg postupanja od strane službe zadužene za održavanje kritičnog dela puta, a propust se sastojao u tome što na tom delu puta tuženi nije obezbedio uslove za bezbedno odvijanje saobraćaja, a imao je mogućnost da to učini. Vozač automobila iz objektivnih razloga ne bi mogao blagovremeno da uoči da se približava delu kolovoza koji je prekriven ledom, a posebno u vreme kada pada kiša, susnežica i sneg, zbog čega ne bi mogao da blagovremeno podesi kretanje automobila u odnosu na geometrijski oblik puta i stanje površine kolovoza tako da bezbedno prođe kroz krivinu i spreči izlazak automobila izvan kolovoza. Ako se automobil prethodno kretao na način koji bi se mogao smatrati odgovarajućim u odnosu na uslove puta i saobraćaj i u toj situaciji se ne bi moglo smatrati da je vozač automobila nekim svojim neodgovarajućim postupkom izazvao nezgodu niti doprineo da se nezgoda dogodi. Zimski pneumatici ne bi uticati na to da se vozilo zadrži u zoni kolovozne površine u situaciji prisustva leda, a upotreba sigurnosnog pojasa, kada dolazi do prevrtanja vozila i kada kapa krova ulazi u prostor za putnike, je beznačajan. Pre ovog događaja u zajedničkom domaćinstvu su živeli AA i BB sa sinovima GG i VV, a porodična dinamika porodice ABV je u velikoj meri izmenjena nakon ovog događaja, tako da se depresivno raspoloženje reflektuje sa jednog na drugog člana porodice. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke, a prema veličini i strukturi poseda, raspoloživim površinama i kvalitetu zemljišta, pogodnostima za obradu, procenjujući broj i strukturu aktivnih i radno sposobnih članova domaćinstava prema njihovima godinama, zdravstvenom stanju i angažovanju na poslovima domaćinstva, ukupna prosečna čista godišnja zarada domaćinstva pre nastanka saobraćajne nezgode iznosila je 1.259.000,00 dinara, uz doprinos svakog od članova domaćinstva u procentu prema nalazu veštaka. Tužilja je izgubila radnu sposobnost na poljoprivredi zbog narušene duševne ravnoteže zbog gubitka deteta i veštak je našao da doprinos tužilje u ostvarivanju prihoda domaćinstva na godišnjem nivou iznosi 233.100,00 dinara, odnosno prosečno mesečno 19.425,00 dinara. Prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke, ukupni troškovi sahrane, izrade spomenika, spomen ploče pored puta, troškova sahrane i pića za sahranu, davanja podušja iznose 519.722,00 dinara.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev uz zaključak da postoji doprinos pokojnog GG nastanku saobraćajne nezgode od 20%, nalazeći da je led koji se nalazio na kolovozu puta na mestu gde je pokojni GG sleteo sa puta bio od uticaja i uzročnik nezgode, ali ceneći činjenicu da je pokojni GG mogao bezbedno proći da se kretao brzinom manjom od 29,6 km/čas na koji način bi brzinu kretanja prilagodio stanju puta i saobraćajnim uslovima primenjujući u ovom delu odredbu člana 192. ZOO. Odgovornost tuženih je solidarna i tuženi JP „Putevi Srbije“ je pasivno legitimisan za naknadu štete jer njegova odgovornost proizlazi iz člana 1. i 4. stav 1. Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje državnim putevima. Zbog smrti sada pokojnog GG, tužioci su kao njegovi najbliži srodnici, majka, otac i brat trpeli duševne bolove, pa je drugostepeni sud imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da pravična naknada nematerijalne štete zbog smrti sina za tužioca AA iznosi 950.000,00 dinara, za tužilju BB 1.200.000,00 dinara, a za tužioca VV 750.000,00 dinara, s tim što je navedene iznose umanjio za doprinos pokojnog GG nastanku saobraćajne nezgode, nakon čega je za nematerijalnu štetu tužiocima dosudio iznose navedene u tački 1. pobijane presude. Tužiocima je priznato pravo i na naknadu materijalnih troškova i to uobičajenih troškova sahrane primenom člana 193. ZOO uz umanjenje stvarnih troškova za 20% koliko je pokojni GG doprineo nastanku saobraćajne nezgode. Prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka poljoprivredne struke koji je utvrdio doprinos tužilje BB u ostvarivanju prihoda domaćinstva na godišnjem nivou, a imajući u vidu procenjeni doprinos pokojnog GG, obavezani su tuženi da tužilji BB na ime gubitka zarade zbog smanjene radne sposobnosti isplate iznos od 2.027.700,00 dinara i novčanu rentu u visini od 15.540,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda u delu koji se pobija revizijom doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Članom 174. istog zakona propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi. Članom 192. stav 1. ovog zakona propisano je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Odredbom člana 200., 201. i 205. ZOO regulisano je pitanje novčane naknade, uslova pod kojima lica imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta i podeljene odgovornosti i sniženja naknade.

Suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je pravilno ocenio izvedene dokaze i utvrdio sve bitne činjenice i okolnosti pod kojima se odigrao štetni događaj. Neosnovano se revizijom tuženih osporavaju okolnosti štetnog događaja i ukazuje na isključivu krivicu pokojnog GG, odnosno eventualno na postojanje većeg doprinosa pok. GG nastanku štete.

Naime, pravilnom ocenom izvedenih dokaza, posebno nalaza i mišljenja sudskog veštaka saobraćajne struke i nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje, pravilno je ocenjen doprinos sada pokojnog GG nastanku nezgode, ali i doprinos tuženih u situaciji kada tuženi nisu izvršili čišćenje spornog puta, što je bilo od uticaja i uzročnik nezgode, zbog čega je tužiocima dosuđena naknada štete u srazmerno smanjenom novčanom iznosu. Pravilnom primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, a ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, godine života sada pokojnog GG (19. godina), da je porodična dinamika cele porodice u velikoj meri izmenjena i da se depresivno raspoloženje reflektuje sa jednog na drugog člana porodice, pravilno je odmerena visina pravične naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica, sina i brata tužilaca, uz umanjenje od 20% za utvrđeni doprinos nastanku nezgode pokojnog GG. Takođe, pravilnom primenom člana 193. ZOO tužiocima je priznato i pravo na naknadu materijalne štete i to uobičajenih troškova sahrane pokojnog uz utvrđeno umanjenje od 20%. Pravilnom primenom odredbe člana 188. ZOO tužilji BB je dosuđena naknada na ime gubitka zarade zbog smanjene radne sposobnosti i novčana renta u mesečnom iznosu navedenim u izreci.

Stoga se revizijom neosnovano osporava ocena dokaza, pre svega nalazi i mišljenja veštaka, u odnosu na utvrđene činjenice vezane za predmetnu saobraćajnu nezgodu, a pre svega uzroka nastanka nezgode. Odlučujući o visini naknade nematerijalne i materijalne štete pravilno je drugostepeni sud je ocenio sve bitne okolnosti u smislu odredbe člana 200. ZOO i odmerio pravičnu novčanu naknadu za tražene vidove nematerijalne i materijalne štete. Umanjujući navedene iznose srazmerno doprinosu pokojnog GG nastanku štete, shodno odredbi člana 192. ZOO, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tužene da tužiocima isplate iznose navedene u usvajajućem delu pobijane presude sa zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 277. ZOO.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić