Presuda Vrhovnog kasacionog suda o nedopustivosti izvršenja na nepokretnosti vanknjižnog vlasnika

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“ ..., čiji je punomoćnik Nevena Veselinović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1855/16 od 09.03.2017. godine, u sednici održanoj 08.02.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1855/16 od 09.03.2017. godine, tako što SE ODBIJA žalba tuženog, kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 10/2014 od 04.03.2016. godine u stavovima prvom i drugom izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi „BB“ ... da tužiocu „AA“ ... naknadi troškove revizijskog postupka od 228.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 10/2014 od 04.03.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Iv 4316/11 od 21.10.2011. godine na poslovnom prostoru u prizemlju i na spratu je deo broj ..., za koji nije utvrđena delatnost, korisne površine 156m2, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj ..., na adresi ... ..., u ..., izgrađen na parceli broj ..., upisano u list nepokretnosti br. ... k.o. ... . Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 349.500,00 dinara, dok je stavom trećim izreke odbijen deo zahteva tužioca za naknadu troškova parničnog postupka od još 40.500,00 dinara.

godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Iv 4316/11 od 21.10.2011. godine na poslovnom prostoru u prizemlju i na spratu je deo broj ..., za koji nije utvrđena delatnost, korisne površine 156m2, koji je upisan kao poseban deo zgrade broj ..., na adresi ... ..., u ..., izgrađen na parceli broj ..., upisano u list nepokretnosti br. ... k.o. ..., kao i u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 46.800,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, VV ... je kao kupac sa GG kao prodavcem zaključio kupoprodajni ugovor koji je 21.12.2004. godine overen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici pod Ov ... . Predmet kupoprodajnog ugovora je poslovni prostor – lokal površine 150 m2 koji se sastoji od prizemlja i prvog sprata, izgrađen u zgradi ... centra „...“ ..., upisano u list nepokretnosti br. ... k.o. ... . Članom 3. ugovora navedeno je da prodavac dozvoljava kupcu da može bez daljeg pitanja i odobrenja prodavca svoje pravo iz ovog ugovora upisati u zemljišnim i drugim knjigama kada se za to steknu zakonski uslovi (pribavljanje upotrebne dozvole i etažne potvrde), a članom 4. ugovorena je kupoprodajna cena, kao i način isplate. Članom 5. ugovora navedeno je da je u momentu zaključenja ovog ugovora objekat ... centra „...“ u izgradnji, te da se prodavac obavezuje da će predmet ovog ugovora izraditi do stepena završenosti „ključ u ruke“ najkasnije do 01.10.2005. godine (član 6.). Kupac je ušao u posed predmetnog poslovnog prostora 01.08.2005. godine, s tim što je prodavac za isti pribavio upotrebnu dozvolu nadležnog organa uprave 30.11.2005. godine. U zapisniku o primopredaji koji je sačinjen 16.12.2005. godine u prisustvu GG kao prodavca i DD, direktora „VV“ kao kupca, navedeno je da su kupoprodajnim ugovorom Ov. ... ugovorne strane utvrdile kupoprodajnu cenu kao i rokove isplate iste, s tim da se kupoprodajna cena isplati danom predaje poseda. Aneksom ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenim između GG, kao prodavca i AA kao kupca, overenim pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici Ov. ... dana 03.12.2012. godine izvršene su dopune u

Ugovora tako da glasi: prodavac daje bezuslovnu i neopozivu saglasnot da kupac svoja vlasnička prava na predmetnoj nepokretnosti upiše u katastar nepokretnosti samo na osnovu ovog ugovora o kupoprodaji bez ikakvih drugih daljih saglasnosti prodavca, te da ugovorne strane saglasno konstatuju da je kupac ugovorenu kupoprodajnu cenu isplatio u celosti. Tužilac je 18.05.2012. godine uputio RGZ SKN Sremska Mitrovica zahtev za upis prava vlasništva, a RGZ SKN Sremska Mitrovica je 03.12.2012. godine doneo rešenje kojim se dozvoljava u listu nepokretnosti br. ... k.o. ... upis prava svojine u korist tužioca na predmetnoj nepokretnosti.

Utvrđeno je da su ĐĐ ... i GG, kao vlasnik bivše EE ... zaključili 24.07.2007. godine ugovor o kreditu za rekonstrukciju poslovnog prostora. Saglasno navedenom ugovoru, izvršni poverilac je pustio u tečaj dužniku kredit od 599.765,52 CHF u dinarskoj protivvrednosti, a kao obezbeđenje navedenog pravnog posla izvršni dužnik GG izdao je blanko sopstvenu menicu. Kako izvršni dužnik nije u roku izmirio svoje obaveze, to je 29.03.2011. godine ĐĐ kao izvršni poverilac Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici podneo predlog za izvršenje po skraćenom postupku na osnovu menice, predlažući da sud donese rešenje o izvršenju, te da na osnovu verodostojne isprave – menice izdate u Beogradu 24.07.2007. godine sa klauzulom „bez protesta“ obaveže izvršnog dužnika da plati izvršnom poveriocu 46.341.370,27 dinara sa kamatom počev od 10.06.2010. godine pa do isplate, kao i troškove izvršenja zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti koja je u vlasništvu izvršnog dužnika i to predmetnog poslovnog prostora, te namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom. Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica Ruma je rešenjem o izvršenju Iv 4316/11 od 21.10.2011. godine odredio predloženo izvršenje. Navedeno rešenje o izvršenju postalo je pravnosnažno 31.05.2012. godine, a zabeležba ovog rešenja upisana je 13.06.2012. godine u listu nepokretnosti br. ... k.o. ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je nedopušteno određeno izvršenje na predmetnim nepokretnostima tužioca. Po shvatanju prvostepenog suda tužilac je zakonitim pravnim poslom pribavio predmetnu nepokretnost, ista je u njegovoj državini od 01.08.2005. godine, a do 16.12.2005. godine isplatio je kupoprodajnu cenu u celosti, da je ponašanje tužioca u svemu odgovaralo ponašanju stvarnog vlasnika poslovnog prostora, jer on u njemu obavlja svoju delatnost, plaća sve troškove njegovog korišćenja, platio je porez na promet apsolutnih prava, kao i da je po zahtevu tužioca od 18.05.2012. godine doneto rešenje RGZ SKN od 03.12.2012. godine kojim je uknjižen za vlasnika na predmetnoj nepokretnosti, na osnovu čega je zaključio da tuženi ne može steći pravo da svoje potraživanje koje ima prema GG namiri iz predmetne nepokretnosti, jer to svoje pravo nije ni stekao u momentu kada je GG, kao izvršni dužnik bio vlasnik te nepokretnosti, te da je kupoprodajni ugovor između tužioca i GG zaključen sedam i po godina pre nego što je tuženi u katastru nepokretnosti izvršio zabeležbu svog rešenja o izvršenju.

Pobijanom odlukom drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je nedopušteno izvršenje na predmetnom poslovnom prostoru, ocenivši da je tužilac molbu za uknjižbu prava vlasništva na predmetnoj nepokretnosti podneo tek 2012. godine, nakon što je započet postupak izvršenja 2011. godine, da tužilac u momentu pokretanja izvršnog postupka nije bio vlasnik sporne nepokretnosti, budući da se vlasništvo na nepokretnosti stiče upisom u javne knjige, da naknadno sticanje prava svojine od trećeg lica nakon izvršene zabeležbe javne prodaje koja je izvršena 13.06.2012. godine ne utiče na postupak izvršenja, jer je tužilac tek nakon izvršene zabeležbe javne prodaje upisom prava vlasništva stekao to pravo, te da nema prepreka da se izvršni postupak prodajom navedenih nepokretnosti nastavi bez obzira na promenu vlasnika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano u reviziji tužilac ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Naime, treće lice koje smatra da na predmetu izvršenja ima takvo pravo koje sprečava izvršenje zaštitu svojih prava ostvaruje prigovorom i izlučnom tužbom (tužbom za nedopustivost izvršenja). Odredbom člana 50. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 31/11), koji se primenjuje u ovom slučaju, propisano je da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim, dok je stavom 4. istog člana propisano da sudija može u toku celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. Navedena odredba predviđa ovlašćenje, a ne obavezu suda da u izvršnom postupku donese rešenje o uputu trećeg lica na parnicu radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno. Tom i ostalim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao ni odredbama Zakona o parničnom postupku, nije ograničeno pravo trećeg lica na podnošenje izlučne tužbe samo na osnovu uputa izvršnog suda. Treće lice je ovlašćeno da tužbu za nedopustivost izvršenja podnese bez obzira na to da li ga je sud uputio na parnicu ili je propustio da to uradi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca. Pravila o tužbi radi nedopustivosti izvršenja iz člana 50. ZIO („Sl. glasnik RS“ br. 31/2011) štite ne samo imaoca prava svojine već i tzv. vanknjižnog vlasnika koji ima punovažan osnov (ugovor) i koji se nalazi u državini nepokretnosti. Naime, pravni prethodnik tužioca je kao kupac

prostora – lokala br. ... površine 150 m2 u izgradnji. GG je sa ĐĐ zaključio ugovor o kreditu za rekonstrukciju poslovnog prostora 24.07.2007. godine, pa budući da obaveze po navedenom kreditu nije izvršavao, na predlog banke kao izvršnog poverioca određeno je izvršenje na predmetnim nepokretnostima. U vreme kupoprodaje predmetne nepokretnosti nisu bili ispunjeni uslovi da tužilac izvrši upis kupljenog lokala. U opisanoj situaciji je nužno odstupanje od pravila iz člana 33. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, kojim je propisano da se svojina na nepokretnostima na osnovu pravnog posla stiče upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Treće lice (tužilac) je zaštićeno pravilima propisanim članovima 50. i 209. i 210. ZIO koji u materiji izvršenja menja opšta pravila po načelu „lex specialis derogat legi generali“ (specijalni zakon ukida opšti).

Svako drugačije tumačenje odredbe člana 50. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju značilo bi povredu prava na imovinu, naročito u ovom slučaju kada je tužilac zaključio ugovor o kupoprodaji spornog poslovnog prostora i stupio u njegov posed znatno pre nego što je izvršni sud doneo rešenje o sprovođenju izvršenja i izvršio zabeležbu javne prodaje tog poslovnog prostora radi naplate novčanog potraživanja tuženog „BB“ ... .

Naime, izvršenje se može proglasiti nedopuštenim ako treće lice na stvari koja je predmet izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Pravo svojine nije nužno jedino pravo koje je podobno da spreči izvršenje. U konkretnom slučaju tužilac je savesni sticalac koji ima valjan pravni osnov za sticanje prava svojine (ugovor o kupoprodaji overen pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici 21.12.2004. godine) koji je izvršen isplatom kupoporodajne cene u celosti do 16.12.2005. godine, a stupio je u posed spornog poslovnog prostora 01.08.2005. godine dakle, znatno pre nego što je izvršni sud doneo rešenje o sprovođenju izvršenja 21.10.2011. godine i izvršio zabeležbu javne prodaje tog poslovnog prostora 13.06.2012. godine, radi naplate novčanog potraživanja tuženog „BB“ ... . Zato se tužilac kao kupac koji po punovažnom pravnom osnovu drži predmetni poslovni prostor u odnosu na druga lica pojavljuje kao pretpostavljeni vlasnik sa svojinskim ovlašćenjima i pravom na njihovu zaštitu prema drugim licima, bez obzira što do donošenja rešenja o izvršenju od 21.10.2011. godine nije izvršio upis svog prava u katastru nepokretnosti i tako stekao svojinu u smislu člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, primenom člana 153. i 154. ZPP, pripada i pravo na naknadu nužnih troškova revizijskog postupka, kojima je bio izložen. Visina troškova odmerena je na ime nagrade advokatu za sastav revizije 33.000,00 dinara na osnovu tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, broj 121/12) i na ime taksi na reviziju i odluku od

28/94, sa izmenama i dopunama) ukupno 228.000,00 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 161. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić