Delimično ukidanje presude u sporu za deobu bračne tekovine

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3213/22 od 22.02.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, četvrtom, sedmom, osmom, devetom izreke i stavu šestom izreke u delu kojim je obavezan tuženi BB da tužilji isplati novčanu protivvrednost njenog doprinosa koji se odnosi na isplatu kupoprodajne cene za nepokretnost, kao i izvedene građevinske radove, sve u vezi kp ../4 njiva 5. klase površine 0.06.54 ha, kao kp ../4 ... zemljište pod zgradom, objektom površine 0.00.61 ha i vikend kuće zgrade 1, korisne površine 73 m2, građevinske površine 61 m2, spratnosti Pr+Pk na kp ../4 KO ..., upisane u LN .. KO ..., u ukupnom iznosu od 4.683,25 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i žalbe tužilje i tuženog BB u navedenom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava šestog izreke, tako što je obavezan tuženi BB da tužilji AA isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 4.683,25 evra počev od 14.03.2022. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu desetom i jedanaestom izreke prvostepene presude i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu u potvrđujućem usvajajućem delu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14 ... 87/18) i našao da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su bili u braku od 1999. godine do razvoda ...2018. godine, pri čemu je bračna zajednica prestala u februaru 2017. godine, a bračni supružnici nisu imalu posebnu imovinu koju su uneli u brak. Po zaključenju braka živeli su u Beču kod oca tuženog BB. Tužilja je radila u videoteci, čiji je vlasnik bio tuženi BB koji se bavio taksi prevozom. Nakon dve godine, tužilja i tuženi BB su se vratili u Srbiju, gde su živeli u ... u kući roditelja tuženog BB i u tom periodu su se izdržavali od osnovanog preduzeća za izvoz ... u inostranstvo (najviše u Austriju), u čijem radu su oboje učestvovali, čiji je direktor bila tužilja, koja je, takođe, bila i suvlasnik istog. Potom je tuženi BB dobio poziv za služenje vojnog roka i bio u vojsci osam meseci, za koje vreme je tužilja živela u ... kod svojih roditelja. Po odsluženju vojnog roka, tužilja i tuženi BB su se usled loših odnosa sa njegovim ocem, odselili u iznajmljenu kuću u ... i narednih godinu dana izdržavali radom na pijaci u Pančevu, gde su prodavali ariljski veš. Tuženi BB je potom otišao u Beč, gde je radio kao taksi vozač, a tužilja je u tom periodu živela kod svojih roditelja u ... . Nakon godinu dana u toku 2005. godine, tužena odlazi u Beč, zapošljava se u ... kao spremačica, gde radi i danas i ostvarivala je zaradu od 1.100 evra do 1.400 evra mesečno. Bračni par je živeo u zakupljenom stanu, a tužilja se brinula o zajedničkom detetu, kao i detetu tuženog BB iz prvog braka. Tužilja i tuženi BB su osnovali dve taksi radnje u Beču, jedna se vodila na tužilju, a druga na suprugu sina tuženog BB iz prvog braka, pri čemu je tuženi BB vodio obe taksi firme, dok je tužilja radila na poslu u ... i pomagala u taksi firmi kao odgovorno lice i istovremeno se bavila čišćenjem prostorija. Navedene taksi firme su dobro poslovale, tako da je mesečna zarada od istih bila od nekoliko hiljada do 10.000 evra. Od tih prihoda građena je kuća u Beču, kuća u ... za sina tuženog BB iz prvog braka, a potom je tuženi BB dobio na poklon od svog oca u ... kp br. ../2, ../3 i ../5, sa nezavršenom kućom na parceli ../2 i ../3 KO ... koja je bila ozidana, ukrovljena, sa stolarijom. Tužilja i tuženi BB su 2012. godine započeli ulaganja u nezavršenu kuću u ... i u potpunosti je završili i opremili u toku trajanja bračne zajednice, tako da su za radove na kući i dvorištu na izradi betonske zidane ograde oko parcele, uređenju i ravnanju zemljišta, postavci kapije na ulazu u parcelu, izgradnji letnjikovca, izgradnji furune za roštilj, česme, uređenju platoa na parceli, uložili ukupno 104.969,06 evra, odnosno 12.340.351,64 dinara. Navedena kuća je u istom periodu kompletno opremljena pokretnim stvarima, koje je popisao i identifikovao sudski veštak ekonomske struke u ovoj parnici.

Pored označenih parcela nalazi se kp br. ../4 KO ... i sa manjom vikend kućom, a vlasnici te parcele su tuženi DD i ĐĐ koji su 2014. godine postigli (usmeni) sporazum sa tuženim BB da on kupi tu nepokretnost za iznos od 8.000 evra, koji iznos im je kao prodavcima, u tri rate isplatio tuženi BB, a u istu bivši supružnici su uložili i iznos od 1.366,60 evra (ukupno 9.366,6 evra). Ta nepokretnost je na osnovu kupoprodajnog ugovora od 28.06.2016. godine u vlasništvu tuženog EE, kao kupaca, a koji je isplatio u ratama tuženom BB uloženi iznos od 8.000 evra za tu nepokretnost po sporazumu sa tuženim DD i ĐĐ, pri čemu tužilja nije bila obaveštena o tom pravnom poslu. Tuženi BB je kao kupac dana 15.06.2016. godine zaključio ugovor o kupoprodaji apartmana na Divčibarima u površini od 34 m2 za iznos od 20.000 evra, i po tom osnovu upisan je kao vlasnik navedene nepokretnosti po zaključenju ugovora. Potom je ugovorom o poklonu od 27.02.2019. godine, zaključenog u Valjevu pred javnim beležnikom Anđelkom Pavlović, predmetni apartman - stan preneo na tuženog maloletnog VV, sina GG, sada vanbračne supruge tuženog BB, iako tužilja nije dala saglasnost za otuđenje ove nepokretnosti, a sada je kao vlasnik navedenog stana upisano treće lice ŽŽ.

Ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da je imovina stečena u Austriji prodata ili preuzeta od strane poverilaca usled nagomilanih dugova nastalih poslovanjem taksi firmi, da tužilja u Austriji nema imovine i da joj je predložen lični bankrot, te da je restoran, za koji tuženi BB tvrdi da je tužilja prodala za 140.000 evra, bio u zakupljenom prostoru. Tužilja i tuženi BB nisu postigli sporazum o deobi zajednički stečene imovine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom članova 170, 171, 174. stav 1, 176 i 180. stav 2. Porodičnog zakona, zaključili da su tužilja i tuženi BB od prihoda stečenim radom u toku trajanja zajednice života, sa jednakim doprinosom supružnika, stekli nepokretnu imovinu stan - apartman na Divčibarima u površini od 34 m2, utvrđenu pokretnu imovinu i novčana sredstva, pri čemu nisu imali posebnu imovinu koju su uneli u brak. Tuženi je u toku trajanja zajednice života dobio na poklon od svog oca predmetne parcele ../2 i ../3 KO ... sa nezavršenom kućom u ... koja se nalazi na označenim katastarskim parcelama, ta da su bivši supružnici od prihoda stečenim radom uložili novčana sredstva sa jednakim doprinosom u završetak, adaptaciiju kuće i dvorišta. Imajući u vidu da je tužilja doprinosila sticanju prihoda i imovine, starala se o zajedničkom detetu parničnih stranaka i o detetu tuženog BB iz prethodnog braka, vodila domaćinstvo, bila član sa 50% firme i direktor u firmi za preradu drveta, od čijih prihoda su se izdržavali, prodavala robu na pijaci, te da je bila i zaposlena od 2005. godine sa redovnom zaradom od 1.100 do 1.400 evra mesečno i da se jedna od taksi firmi vodila na tužilju gde je bila odgovorno lice, ocenili su da je udeo tužilje u sticanju zajedničke imovine 50%, a da tuženi BB nije dokazao da je njegov udeo u sticanju imovine veći. Ocenom izvedenih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja, nižestepeni sudova nalaze da su neosnovane tvrdnje tuženog BB da je između bivših supružnika izvršena usmena deoba imovine u smislu da imovina koja se nalazi u Austriji pripadne tužilji, a imovina koja je u Srbiji pripadne tuženom BB. Kako je u toku trajanja zajednice života prihodom od rada stečen stan na Divčibarima površine 34 m2, koji je u celini tuženi BB otuđio, tako što je pravo svojine ugovorom o poklonu preneo na tuženog maloletnog VV, koji je stan u toku trajanja spora ugovorom o prodaji otuđio trećem licu ŽŽ, to imajući u vidu i odredbu člana 204. stav 1. ZPP, nižestepni sudovi nalaze da niko ne može raspolagati sa više prava nego što sam ima, da je stan u momentu zaključenja ugovora o poklonu bio u režimu bračne tekovine, da tužilja u momentu raspolaganja stanom nije dala saglasnost za predmetno raspolaganje, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev u delu kojim se traži utvrđenje ništavosti pravnog posla kojim je tuženi BB preneo tužiljin udeo od ½ na tuženog maloletnog VV, te da je tužilja vlasnik navedenog stana sa udelom od ½. Kod utvrđenja da je parcele br. ../2 i ../3 KO ... sa nedovršenom kućom na tim parcelama tuženi BB dobio na poklon od svog oca i da se radi o posebnoj imovini, po stanovištu nižestepenih sudova, osnovano tužilja potražuje polovinu ulaganja u adaptaciju i povećanje vrednosti predmetnog stambenog objekta, kao i na ime ulaganja u izveredne radove u dvorištu u ... na istim parcelama, srazmerno svom doprinosu u iznosu od 6.170.175,82 dinara. Kako su bivši supružnici od prihoda od rada u toku trajanja zajednice života opremili predmetni stambeni objekat pokretnim stvarima, koje je veštak ekonomske struke identifikovao i popisao, nižestepeni sudovi su zaključili da u skladu sa doprinosom u sticanju istih, tužilja osnovano traži da se utvrdi njen suvlasnički udeo od ½ na označenim pokretnim stvarima. U odnosu na vikend kuću na kp ../4 KO ..., nižestepeni sudova nalaze da je radi sticanja te nepokretnosti, od prihoda stečenim radom u toku trajanja zajednice života bivših supružnika, tuženi BB isplatio po usmenom sporazumu sa prodavcima ovde tuženim DD i ĐĐ iznos od 8.000 evra, a da je potom navedeni iznos naknadio od tuženog EE koji je na osnovu kupoprodajnog ugovora od 28.06.2016. godine, kao kupac, postao vlasnik te nepokretnosti, te imajući u vidu da su bivši supružnici u istu uložili ukupan iznos od 1.366,60 evra, to su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje za iznos od 4.683,25 evra što predstavlja polovinu iznosa uloženog u vezi te nepokretnosti osnovan, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije tuženog BB kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene odredaba članova 171, 177. i 180. Porodičnog zakona.

Prema odredbama Porodičnog zakona („Sl.glasnik RS“ br.18/05), imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.), a deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177.). Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), pri čemu se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, a veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine u trenutku prestanka zajednice života (član 180. stav 1.- 4.). Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu ( član 168. stav 2.).

Odredbom člana 174. istog zakona propisano je da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (stav 1.), smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (stav 2.), ta da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (stav 3.).

Iz navedenog sledi da je zajednička imovina ona koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, koji podrazumeva ne samo rad koji ima direktne finansijske efekte izražene kroz ostvarivanje odgovarajućih prihoda, već i posredno rad supružnika koji doprinosi sticanju zajedničke imovine ličnim radom i angažovanjem izražen u staranju o domaćinstvu, staranja o deci ili obezbeđivanju uslova drugom supružniku za sticanje prihoda.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, a polazeći od citiranih odredbi, nižestepeni sudovi su sve navedene kriterijume konkretizovali i primenili na sporni odnos stranaka, uzimajući u obzir sve vrste doprinosa stranaka u sticanju imovine, pravilno nalazeći da zajedničku imovinu stranaka stečenu u braku čine sporna nepokretnost stan - apartman na Divčibarima u površini od 34 m2, pokretna imovina i predmetna novčana sredstva, te da su udeli supružnika u sticanju te zajedničke imovine podjednaki (u obimu od ½). U pobijanoj odluci su dati jasni i argumntovani razlozi koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Neosnovani su navodi revidenta kojima se ukazuje da je od faktičkog prestanka bračne zajednice polovinom 2014. godine, kada se iselio iz zajedničkog stana i započeo novu vanbračnu zajednicu, ostvaruje prihode od taksiranja i da je od tih prihoda stečenih tokom dve godine odvojenog života od tužilje, tuženi kupio stan na Divčibarama, zbog čega nema doprinosa tužilje u sticanju te imovine.

Naime, prema činjeničnom utvrđenju brak tužilje i tuženog BB (zaključen ...2000. godine) razveden je ...2018. godine, a njihova bračna zajednica faktički je prestala u februaru 2017. godine. Tuženi BB je u toku trajanja bračna zajednice kao kupac, na osnovu ugovora o kupoprodaji apartmana na Divčibarima u površini od 34 m2 za iznos kupoprodajne cene od 20.000 evra, upisan kao vlasnik te nepokretnosti po zaključenju tog ugovora. Nakon prestanka bračne zajednice i razvoda braka, tuženi BB je, kao poklonodavac, ugovorom o poklonu od 27.02.2019. godine koji je zaključen u Valjevu pred javnim beležnikom Anđelkom Pavlović, raspolagao predmetnim apartmanom – stanom na Divčibarima, tako što je isti poklonio tuženom maloletnom VV, kao poklonoprimcu, sinu GG, sada vanbračne supruge tuženog BB, iako tužilja nije dala saglasnost za otuđenje ove nepokretnosti, niti je obavestio tužilju o nameri da zaključi taj pravni posao, zbog čega nema ni njene prećutne saglasnosti, to je po oceni Vrhovnog suda pravilno stanovište nižestepenih sudova da predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu tužilje i tuženog BB, u smislu odredaba članova 171. i 180. stav 2. Porodičnog zakona.

Sledom iznetog, prestanak zajednice života ne menja pravnu prirodu onoga što je stečeno u toku trajanja bračne zajednice koje ima karakter zajedničke imovine. Nasuprot navodima revizije, stvar stečena radom u toku zajedničkog života je zajednička stvar. Tuženi sporni stan nije stekao na osnovu pravnih poslova kojim su za njega isključivo pribavljena imovinska prava da bi predstavljale njegovu posebnu imovinu u smislu člana 168. stav 2. Porodičnog zakona, to isti stan stečen u toku trajanja bračne zajednice ostaje u režimu zajedničke imovine.

Kako su titulari prava na zajedničkoj imovini supružnici, a pravna priroda zajedničke imovine jeste neopredeljenost udela titulara prava na stvarnim i tražbenim pravima koja je sačinjavaju, to tužilja i tuženi nemaju ni idealan ni realan deo u zajedničkoj imovini sve dok zajednička imovina ne bude podeljena. U skladu sa pravilom iz člana 174. PZ, zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu isključivo zajednički i sporazumno. Svojim neopredeljenim udelom u zajedničkoj imovini supružnik ne može raspolagati, niti ga može opreretiti pravnim poslom.

Imajući u vidu da je tuženi bez saglasnosti tužilje, suprotno odredbi člana 174 PZ, raspolagao apartmanom – stanom na Divčibarima iz nepodeljene zajedničke imovine stečene u toku trajanja bračne zajednice (pre njene podele između bračnih drugova), pri tom imajući u vidu i granice opredeljenog tužbenog zahteva, to je po oceni Vrhovnog suda, nasuprot navodima revizije, pravilan zaključak nižestepenih sudova da je predmetni ugovor o poklonu zaključen sa mal. tuženim VV, čiji je predmet navedena nepokretnost, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima ništav pravni posao u delu kojim je tuženi raspolagao tužiljinim udelom ½ na istoj nepokrenosti, a kod utvrđenja da je tužilja stekla to pravo po osnovu sticanja u braku sa tuženim BB.

Iz svega navedenog neosnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijanog prava, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Međutim, zauzeto pravno stanovište nižestepenih sudova u delu kojim je odlučeno o obavezi tuženog BB da tužilji isplati novčanu protivvrednost njenog doprinosa u adaptaciji povećanju vrednosti stambenog objekta na kp br. ../2 i ../3 KO ... i izvedenim radovima na uređenju parcela br. ../2 i ../3 KO ..., sve u ukupnom iznosu od 6.170.175,82 dinara, za sada ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno na šta se osnovano u reviziji tuženog ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi BB je je dobio na poklon od svog oca u ... kat.parcele br. ../2 i ../3 sa nezavršenom kućom na tim parcelama koja je bila ozidana, ukrovljena, sa stolarijom. Tužilja i tuženi BB su 2012. godine započeli ulaganja u navedeni stambeni objekat i isti u potpunost završili i opremili u toku trajanja bračne zjednice, a izvedeni su i radovi na uređenju parela br. ../2 i ../3 KO ... u vidu izrade betonske zidane ograde oko parcele, uređenju i ravnanju zemljišta, postavci kapije na ulazu u parcelu, izgradnji letnjikovca, izgradnji furune za roštilj, česme, uređenju platoa na parceli. Nalazom i mišljenjem sudskih veštaka utvrđeno je da su za te radove na kući i dvorištu uložili ukupno 104.969,06 evra, odnosno 12.340.351,64 dinara, tako da podjednak udeo supružnika od po ½ iznosi 6.170.175,82 dinara.

Kada je u toku trajanja vanbračne, odnosno bračne zajedince života zajedničkim ulaganjima uvećana vrednost nepokretnosti koja predstavlja posebnu imovinu jednog supružnika, o pravima drugog supružnika se odlučuje primenom odredbe člana 170. PZ. Ovom odredbom propisano je da u slučaju kada je tokom trajanja zajednice života došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Ukoliko je došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima prvo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Iz formulacije ove zakonske odredbe proizlazi da supružnici nemaju pravo izbora da li će u slučaju povećanja posebne imovine jednog supružnika tokom trajanja bračne zajednice postaviti zahtev stvarnopravne ili obligacionopravne prirode, već da vrsta zahteva zavisi od toga da li je uvećanje znatno ili neznatno. Kada je uvećanje neznatno, postavlja se zahtev obligacionopravne prirode, a kada je uvećanje znatno tada se postavlja zahtev stvarnopravne prirode. U slučaju znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog bračnog druga, drugi bračni drug ima pravo na udeo u toj imovini, srazmerno svom doprinosu uvećanju te imovine, a u pobijanoj presudi su upravo izostale te činjenice i okolnosti od kojih zavisi pravilnna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, nižestepene odluke su morale biti ukinute, a u ponovnom postupku sud će otkloniti navedene propuste, oceniti odlučne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković