Nepostojanje odgovornosti države za isplatu sudskom veštaku nepoložene nagrade za veštačenje

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Jasminke Obućina, Tatjane Matković Stefanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici po tužbi AA, preduzetnika, Agencija za veštačenje i konsalting, iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Milosavljević, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2999/21 od 12.06.2025. godine, u sednici veća održanoj 26.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 29999/21 od 12.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

USVAJA SE revizija, PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 29999/21 od 12.06.2025. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 35P 25947/20 od 09.06.2021. godine, tako što se odbija tužbeni zahtev da se obaveže tužena Republika Srbija - Ministarstvo pravde - Visoki savet sudstva - Osnovni sud u Kragujevcu, da tužiocu AA, preduzetniku, Agencija za veštačenje i konsalting, iz ... isplati iznos od 3.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.07.2017. godine, do isplate i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove celog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana dostavljanje pisanog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu 35P 25947/20 dana 09.06.2021. godine, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu na ime duga isplati iznos od 3.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.07.2017. godine do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.800,00 dinara.

Viši sud u Beogradu je presudom Gž 2999/21 od 12.06.2025. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio navedenu prvostepenu presudu, te odbio zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/2023 – dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijanog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud, u veću od pet sudija.

Primenom odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio da dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija tužene osnovana, jer je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na osnovu koga je doneta pobijana presuda, u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu koji je vođen pod P 2572/16, tužilac je kao sudski veštak izradio nalaz i mišljenje i dostavio ga sudu 02.09.2016. godine, a dana 17.05.2017. godine, sud je naložio tužiocu da dopuni osnovni nalaz i mišljenje. Tužilac je postupio po tom nalogu i 04.07.2017. godine sudu predao dopunski nalaz i mišljenje sa računom broj 686/17 u kojem su troškovi i nagrada za veštačenje određeni u iznosu od 3.500,00 dinara, s tim da obaveza plaćanje dospeva odmah. Na osnovu uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P 2572/16, prvostepeni sud je utvrdio da se u predmetu ne nalazi dokaz da je tužiocu isplaćena nagrada za obavljeno veštačenje po predatom računu. U tom postupku sud je naložio punomoćniku tužioca da uplati iznos od 3.500,00 dinara na ime troškova i nagrade za obavljeno dopunsko veštačenje od 04.07.2017. godine. Punomoćnik tužioca u tom postupku nije postupio po nalogu suda i veštaku, ovde tužiocu nije isplaćen iznos od 3.500,00 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja sudovi su zaključili da je propust postupajućeg suda, koji u redovnim okolnostima nakon što veštak preda sudu nalaz i mišljenje određuje isplatu prethodno predumljenog iznosa na ime nagrade za obavljeno veštačenje, što pre ali ni nakon što je dopunski nalaz i mišljenje izrađen i predat sudu, nije naplatio iznos od 3.500,00 dinara od lica koje je dužno da inicijalno snosi troškove veštačenja, te taj iznos nije isplatio veštaku, ovde tužiocu na ime nagrade za obavljeno dopunsko veštačenje. Kako je u računu tužioca naznačeno da obaveza plaćanja dospeva odmah po prijemu računa, zaključuju da je tužena danom prijema računa pala u dužničku docnju, pa su obavezali tuženu da tužiocu isplati iznos od 3.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.07.2024. godine do isplate.

Vrhovni sud zaključuje da dužničko-poverilačni odnos između tužioca i tužene nije nastao na osnovu računa ispostavljenog od strane tužioca za obavljene radnje dopunskog veštačenja, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi.

Pravo tužioca na naknadu troškova i nagradu za veštačenje zasnovano je na odredbama Zakona o parničnom postupku i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, kao zakonskom izvoru obligacije. Prema odredbama člana 268. Zakona o parničnom postupku, veštak ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova ishrane i smeštaja u skladu sa posebnim propisom, na izgubljenu zaradu i troškove veštačenja, kao i pravo na nagradu za izvršeno veštačenje (stav 1.), a stranka koja je predložila veštačenje ili ako je sud naložio stranci da snosi troškove veštačenja određenog po službenoj dužnosti plaća naknadu i nagradu veštaka (stav 3.). Iz ovakvog određenja proizilazi zaključak da je obaveza da ispuni potraživanje veštaka na osnovu prava određenog zakonom, na stranci kojoj je to naložio sud. U konkretnom slučaju sud je naložio tužiocu da veštaku, ovde tužiocu, plati naknadu i nagradu u iznosu koga je odmerio na 3.500,00 dinara. Prema tome, obaveza na snašanje troškova veštačenja, odnosno nagrade za veštačenje ovde tužiocu za izređeni dopunski nalaz u iznosu od 3.500,00 dinara, je na tužiocu u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod P 2572/2016, jer je to tako određeno nalogom postupajućeg suda u skladu sa odredbom člana 268. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbama Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“ br 9/2016 i 62/2016) lice podnosi zahtev za naknadu troškova odmah po izvršenoj radnji zbog koje je učestvovao u postupku (član 31. stav 1.). O zahtevu za naknadu troškova i za nagradu sud odlučuje posebnim rešenjem, na osnovu koga se isplaćuju troškovi (član 33. stav 1.).

Prema odredbama Zakona o parničnom postupku, parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu (član 150. stav 2.). Ako stranka predloži izvođenje dokaza, dužna je da po nalogu suda unapred položi iznos potreban za podmirenje troškova koji će da nastanu povodom izvođenja dokaza (član 152. stav 1.). Kako se u pogledu naknade troškova i nagrade veštaka shodno primenjuju odredbe člana 258. stav 2. i 3, u rešenju kojim se određuju troškovi sud će da odluči da se određeni iznos isplati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naložiće stranci da određeni iznos plati veštaku u roku od osam dana. Žalba protiv tog rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, postupajući sud u predmetu P 2572/2016 je postupio u skladu sa citiranim odredbama tako što je naložio tužiocu da uplati na ime dopunskog nalaza veštaka iznos od 3.500,00 dinara na prolazni depozit suda i da dokaz dostavi sudu pod pretnjom propuštanja. Iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da je tužilac bio onemogućen u ostvarivanju svog potraživanja prema tužiocu u postupku, na osnovu naloga koji je u tom postupku tužiocu dat. Prema stanju u spisima predmeta, nakon što je Osnovni sud u Kragujevcu u predmetu P 2572/16 naložio 17.07.2017. godine tužiocu da uplati 3.500,00 dinara, na ime dopunskog nalaza veštaka, veštak u navedenom posutpku nije tražio od suda da o zahtevu za naknadu troškova i nagradu odluči posebnim rešenjem, protiv koga izjavljena žalba ne zadržava izvršenje i na osnovu koga bi mogao ostvariti svoje potraživanje, već je dalje postupao tako što se izjašnjavao na podnesak tuženog sa primedbama na dati dopunski nalaz i mišljenje. Tužilac se nije obraćao sudu sa zahtevom za donošenje rešenja u situaciji kada tužilac nije postupio po nalogu koji mu je sud dao. Proizilazi da je tužilac nekorišćenjem prava u postupku pred sudom uzrokovao nastanak štete koju je trpeo zbog nepostupanja tužioca po nalogu suda.

Prema tome, ne proizilazi da je tužena dužnik zakonske obligacije prema tužiocu kao veštaku u sudskom postupku, niti da je svojim propustima u postupanju sud onemogućio tužioca da ostvari potraživanje prema stranci u sudskom postupku, da bi postojao osnov odgovornosti tužene za štetu usled nepravilnog rada organa tužene.

To su razlozi zbog kojih su preinačene nižestepene presude i odbijen je tužbeni zahtev, kao neosnovan primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučeno je o troškovima celog postupka po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove u iznosu od 6.000,00 dinara za sastav podneska sa odgovorom na tužbu i 18.000,00 dinara za sastav žalbe protiv prvostepene presude, primenom odredaba člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, te Tarife o naknadama troškovima i nagradama za rad advokata u vezi sa odredbom člana 162. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković