Rešenje o solidarnoj odgovornosti grada za štetu korisnicima grejanja

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude, u delu koji se odnosi na odgovornost drugotuženog za štetu pričinjenu tužiocu, tuženi drugog reda je dao saglasnost na Odluku prvotuženog o cenama toplotne energije koje nisu bile obračunavane u skladu sa propisanom metodologijom, a propustio je da da saglasnost prvotuženom za cene koje su obračunate u skladu sa metodologijom propisanom Uredbom Vlade RS. Na opisani način, propuštanjem da da saglasnost na pravilno formirane cene, po nalaženju nižestepenih sudova, drugotuženi je direktno prouzrokovao štetu tužiocu koji je usled toga plaćao veće cene za varijabilni deo toplotne energije, fiksni deo toplotne energije i cene po izvedenoj, umesto stvarnoj kvadraturi prostora. Drugotuženi nije postupio u skladu sa obavezom propisanom odredbom člana 10. tačka 3. Uredbe o utvrđivanju metodologije za određivanje cena snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom, donetom na osnovu Zakona o energetici („Sl. glasnik RS“, br.63/2015), jer nije odlučio o zahtevu prvotuženog za dobijanje saglasnosti na cene toplotne energije utvrđene u skladu sa Uredbom. Nižestepeni sudovi su stanovišta da je drugotuženi usled navedenog solidarno odgovoran sa prvotuženim za štetu koja je tužiocu pričinjena u visini utvrđenoj nalazom veštaka, nastala plaćanjem većih cena toplotne energije od propisanih maksimalnih.

O navedenom pravnom pitanju Vrhovni sud se izjasnio u brojnim odlukama donetim u istoj ili bitno istovrsnoj činjenično-pravnoj situaciji. Sledi da je drugostepena odluka u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda o navedenom pravnom pitanju pa nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse. Kako nisu ispunjeni ni drugi uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o reviziji tuženog drugog reda kao izuzetno dozvoljenoj.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Sporovi male vrednosti po članu 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 01.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 16.354,48 dinara. Kako se radi o sporu male vrednosti iz odredbe člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković