Odbacivanje revizije u sporu za utvrđenje punovažnosti usmenog zaveštanja

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje punovažnosti usmenog zaveštanja pok. VV, biv. iz ..., sačinjenog 06.09.2020. godine oko 21,30 časova pred tri istovremeno prisutna svedoka, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju prilike u kojima se zaveštalac u trenutku davanja izjave pred svedocima nalazio nisu predstavljale neotklonivu smetnju za sastavljanje pisanog zaveštanja, budući da je zaveštalac koji je bolovao od povišenog krvnog pritiska i imao problema sa vidom i alkoholom, ali nije bolovao od nekih hroničnih bolesti niti je bio na stalnoj medikamentoznoj terapiji, bio pismen, pokretan, potpuno samostalan u funkcionisanju, svestan, orjentisan, sa očuvanim psihomotornim funkcijama potrebnim za pisanje, a da je pogoršanja zdravstvenog stanja i smrti ostavioca došlo narednog dana u ranim jutarnjim časovima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda da se sama bolest zaveštaoca ne može smatrati izuzetnom prilikom za sastavljanje usmenog zaveštanja, već samo naglo pogoršanje zdravstvenog stanja u momentu izricanja poslednje volje, a zbog kog zaveštalac nije u mogućnosti sačinjavanja zaveštanja u nekom od ostalih zakonom predviđenih oblika, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.02.2023. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 700.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković