Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti i odsustvo uslova za posebnu reviziju

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Boban Matić iz ..., protiv tužene „Banca Intesa“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik advokat Nemanja Aleksić iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7696/24 od 30.01.2025. godine, u sednici održanoj 29.10.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7696/24 od 30.01.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 7696/24 od 30.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 7250/2022 od 06.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena prema tužiocu obavljala nepoštenu poslovnu praksu tako što je tokom novembra meseca 2022. godine putem pisama, sms poruka, telefonskim putem davala netačna obaveštenja i stvarala netačan opšti utisak kojim je pretila da dovede tužioca u zabludu u pogledu ishoda sudskog spora i troškovima postupka koje bi morao da snosi čime je navela tužioca da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo tako što bi se odrekao tužbenog zahteva u sporu protiv tužene u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 13398/20. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 7696/24 od 30.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23 – drugi zakon).

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov utvrđenje, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. O ovom pravu tužioca, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Bez uticaja su navodi revidenta koji se odnose na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, kao i navodima kojima ukazuje na nepravilnost i nepotpunost utvrđenog činjeničnog stanja imajući u vidu da posebna revizija može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava pod uslovima propisanim članom 404. ZPP.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 22.11.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 14.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković