Presuda Vrhovnog suda o samostalnom vršenju roditeljskog prava i izdržavanju

Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog- protivtužioca izjavljena na stav četvrti izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući presudu u stavovima prvom i drugom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja-protivtužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je ocenio da je revizija delimično neosnovana, a delimično nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, jer u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje, nije propisana kao razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 02.09.2016. godine u ..., te su od zaključenja braka živeli u Švajcarskoj, najpre u zajednici sa tužiljinim roditeljima, a potom samostalno. U bračnoj zajednici rođen je mal. VV ..2020. godine u Švajcarskoj, koji ima prijavljenu adresu prebivališta na majčinoj adresi u Švajcarskoj. Ubrzo nakon rođenja mal.deteta, tuženi- protivtužilac je 08.12.2020. godine upućen na izdržavanje zatvorske kazne u Švajcarskoj zbog više krivičnih dela krađe, gde je bio do 25.07.2022. godine, nakon čega je deportovan iz Švajcarske, sa zabranom ulaska u narednih 8 godina. Tužilja se faktički samostalno starala o detetu od rođenja, iz navedenih razloga. Dok je bio u zatvoru tužilja je omogućavala tuženom redovne kontakte sa mal.detetom tako što je mal. VV dovodila jednom nedeljno u prostorije koje su bile predviđene za posete. Mal.dete je sa majkom živelo u Švajcarskoj do maja 2023. godine kada je tužilja, po prethodnom dogovoru sa tuženim, dovela mal.dete u Srbiju i nakon perioda prilagođavanja deteta sa ocem i njegovom porodicom ostavila je dete kod tuženog uz dogovor da to bude do sredine avgusta 2023. godine, a ona se vratila u Švajcarsku, zbog radnih obaveza. Međusobni dogovor parničnih stranaka je bio da mal. VV nastavi da od septembra 2023. godine živi s majkom u Švajcarskoj, da krene u vrtić i nastavi redovne lekarske kontrole zbog problema sa strabizmom. Međutim, tuženi nije ispoštovao postignuti dogovor, zadržao je pasoš deteta i onemogućio tužilji da dete povede sa sobom u Švajcarsku. Mal. VV je privremeno ostao kod roditelja tužilje u ..., a od 30.09.2023. godine prešao je kod oca u porodičnu kuću u ... gde tuženi živi s majkom i babom i gde se nalazio i u vreme podnošenja tužbe. Kontakti između tužilje i mal.deteta su se odvijali preko vibera i neposredno kada tužilja dođe u Srbiju, ali uz negodovanje i odlaganje tuženog koji je odbijao svaki vid neposrednog kontakta sa tužiljom.

Tužilja živi u Švajcarskoj u iznajmljenom komfornom stanu za koji plaća zakup od 1.500 franaka, a ostvaruje prihode koji prosečno iznose oko 6.000 franaka mesečno, pa kad izmiri sve obaveze preostaje joj iznos od 2.600 franaka. Tužbeni zahtev u pogledu doprinosa za izdržavanje mal. VV opredelila je na iznos od 5.000,00 dinara, izjavljujući da joj ne treba pomoć u izdržavanju mal.deteta od tuženog. Tuženi živi u porodičnoj kući u ..., sa majkom i babom po ocu. Kuća je spratna i zadovoljava potrebe članova porodice. Tuženi nema redovna primanja, bio je nezaposlen, a zatim je zasnovao radni odnos na određeno vreme u periodu od 13.12.2024. godine do 13.03.2025. godine. Pitanje njegove radne i zdravstvene sposobnosti tokom postupka nije dovedeno u sumnju.

Zbog navedenih problema sa zadržavanjem pasoša mal.deteta i onemogućavanja tužilji da odvede dete sa sobom u Švajcarsku uključen je stručni tim Centra za socijalni rad u Ćupriji koji je obavio razgovor sa roditeljima i iz rezultata svog rada zaključio da je u najboljem interesu mal.deteta da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kako je navedeno u izveštaju Centra koji se nalazi u spisima. Takođe, Centar je predložio model viđanja mal.deteta sa ocem.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu u pogledu samostalnog vršenja roditeljskog prava od strane tužilje, doprinosa u izdržavanju mal.deteta od strane tuženog i načina održavanja ličnih kontakata mal.deteta sa tuženim, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovno se revizijom ukazuje na nepravilnost nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Ćupriji, s obzirom da su navodi revizije u tom smislu isticani i u toku postupka, kao i u žalbi, a drugostepeni sud je ocenio ove navode, dajući jasne i dovoljne razloge, koje prihvata i Vrhovni sud.

Tuženi u toku postupka nije osporavao činjenice u vezi stambenih i materijalnih prilika tužilje, nije se odazvao pozivu suda za saslušanje parničnih stranaka, zbog čega je njegov punomoćnik predložio da se taj dokaz ne izvodi. Pored toga, tuženi u postupku nije predlagao veštačenje od strane Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, pa to ne može da čini ni u reviziji, jer nije dostavio dokaze na okolnost da bez svoje krivice ovaj dokaz nije mogao da predloži u toku postupka.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude u navedenim delovima izreke, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Članom 420. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Dopunskim rešenjem od 29.01.2025. godine odlučeno je o privremenoj meri, pa to nije rešenje kojim je postupak pravnosnažno okončan, zbog čega revizija u delu kojim se pobija drugostepena presuda kojom je potvrđeno navedeno dopunsko rešenje nije dozvoljena.

Takođe, revizija nije dozvoljena ni u delu kojim se pobija stav drugi izreke drugostepene presude, kojim je drugostepeni sud odbacio kao nedozvoljenu žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv stava četvrtog izreke prvostepene presude, a kojim je odbijen deo tužbenog zahteva tužilje-protivtužene kojim je tražila da se obaveže tuženi-protivtužilac da isplati zaostale rate na ime izdržavanja maloletnog deteta za period od 09.08.2023. godine, kao dana podnošenja tužbe do 29.01.2025. godine, kao dana presuđenja, kao neosnovan. U tom delu tuženi- protivtužilac je uspeo u sporu, pa ne postoji pravni interes za pobijanje navedene odluke, zbog čega je revizija, nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP.

Sastav odgovora na reviziju nije bila radnja koja je potrebna za odlučivanje o reviziji, zbog čega tužilja-protivtužena nema pravo na naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, koji su traženi i opredeljeni.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414., člana 413. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković