Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 13 ZPP, ocenjen je osnovnim tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete, koju je tuženi pričinio tužiocu na taj način što je izvršenjem krivičnog dela zlouporeba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, protivpravno pribavio imovinsku korist, za koje krivično delo je pravnosnažnom presudom krivičnog suda oglašen krivim i izrečena mu uslovna osuda. Ocenjen je neosnovanim istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, jer u konkretnom slučaju, budući da se radi o potraživanju naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, primenom člana 377. ZOO zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Odredbom člana 227. stav 2. Krivičnog zakonika, za krivično delo za koje je tuženi pravnosnažnom presudom oglašen krivim, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, pa imajući u vidu da je šteta nastala 2009. godine, a da je tužba podneta 25.11.2016. godine, do dana podnošenja tužbe sudu nije proteklo dvostruko vreme propisano zakonom za zastarelost krivičnog gonjenja. Pritom je podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku u smislu člana 388. ZOO prekinuto zastarevanje potraživanja, koje je shodno članu 392. stav 3. ZOO počelo teći iznova od dana 15.09.2016. godine kada je u krivičnom postupku doneta presuda kojom je tuženi oglašen krivim.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi odluku o tužbenom zahtevu doneli uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.11.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 1.142.702,15 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković