Presuda Vrhovnog kasacionog suda o vraćanju otkupne cene stana nakon poništaja ugovora

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mitar Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5355/18 od 27.12.2018. godine, u sednici održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5355/18 od 27.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 1564/2017 od 02.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete plati 60.383,21 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja sa kamatom u visini eskontne stope Evropske centralne banke u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja počev od 24.12.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji plati 1.047.000,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.04.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 245.770,57 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5355/18 od 27.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 1564/17 od 02.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka BB koja je kao kupac 28.07.1993. godine, zaključila sa tuženim kao prodavcem ugovor o otkupu jednosobnog stana površine 57 m2, u ..., u ulici .... Ovaj stan je bio u društvenoj svojini, kupac BB je isplatila otkupnu cenu stana u celini i 12.06.2001. godine se uknjižila kao vlasnik stana. Tužilja je kao davalac izdržavanja sa majkom BB kao primaocem izdržavanja 10.09.2001. godine zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju čiji je predmet bio jednosoban stan primaoca izdržavanja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 986/02 od 02.10.2003. godine utvrđeno je da je ništav ugovor o otkupu stana, koji je BB zaključila 28.07.1993. godine, jer je utvrđeno da je ovaj stan sastavni deo četvorosobnog stana sa kojom čini jedinstvenu stambenu celinu, tako da je izvršeno brisanje uknjižbe stana koji je otkupila BB, a kao vlasnici su upisani VV i GG. Kako je BB preminula 12.04.2006. godine, u ostavinskom postupku za njenog naslednika je oglašena ovde tužilja AA. Tužilja je pokrenula parnični postupak protiv vlasnika stana (u okviru kojeg je bio i stan koji je otkupila BB) i presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 159/12 od 14.06.2012. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da spada u krug lica koja imaju pravo da postanu zakupci na stanu posle smrti ranijeg nosioca stanarskog prava i korisnika BB. Takođe je tužilja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, pokrenula vanparnični postupak i rešenjem R1 81/13 od 18.04.2013. godine, odbijen je njen predlog kao predlagača kojim je tražila da se utvrdi da je ona zakupac na neodređeno vreme dela četvorosobnog stana, koji predstavlja posebnu stambenu jedinicu, te da se obavežu protivnici predlagača da sa predlagačem zaključe ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme. Veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost takvog stana na dan 28.03.2017. godine 60.380,21 evra, a da je otkupna cena stana na dan 30.04.2018. godine 1.047.065,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili glavni tužbeni zahtev za naknadu štete i usvojili eventualni tužbeni zahtev, te obavezali tuženog da tužilji vrati na ime stečenog bez osnova 1.047.065,00 dinara sa određenom kamatom.

U konkretnom slučaju, majka tužilje je zaključila ugovor o otkupu stana u društvenoj svojini, međutim ovaj stan je sastavni deo većeg – četvorosobnog stana, koji je u privatnoj svojini i u sudskom postupku je utvrđeno da je ugovor o otkupu ništav. Pravne posledice ništavog ugovora propisane su članom 104. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kojim je u stavu 1. propisano da u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne određuje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja kao pravni sledbenik lica koje je otkupilo stan po ugovoru za koji je utvrđeno da je ništav, ima pravo na vraćanje otkupne cene stana koju je platio njen pravni prethodnik tuženom, jer je otkupna cena stana prešla u imovinu tuženog po osnovu ništavog ugovora o otkupu. U tom slučaju, ispunjeni su uslovi propisani članom 210. stav 2. ZOO, te je tuženi u obavezi da vrati otkupnu cenu stana po osnovu koji je kasnije otpao. Kako je utvrđeno da je otkupna cena stana na dan 30.04.2018. godine, prema uslovima za određivanje otkupne cene koji su važili na dan podnošenja zahteva, 1.047.065,00 dinara, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su usvojili eventualni tužbeni zahtev i obavezali tuženog da tužilji kao pravnom sledbeniku, vrati iznos koji je njena majka platila.

Neosnovani su revizijski navodi da tužilji pripada naknada štete u visini tržišne vrednosti stana od 60.380,21 evra. Naime, predmetni stan je stečen na osnovu ugovora o otkupu stana iz društvene svojine za koji je plaćena beneficirana cena od strane lica koje je bilo nosilac stanarskog prava. Upravo iz tog razloga, tužilja kao pravni sledbenik ne može da traži naknadu štete u visini tržišne vrednosti stana, jer njen pravni prethodnik stan nije stekao kupovinom po tržišnoj ceni, već otkupom po privilegovanoj, nižoj ceni koja je bila određena prema odredbama tada važećeg Zakona o stanovanju i podzakonskim aktima. Stoga tužilja nema pravo na naknadu štete u visini tržišne vrednosti stana, jer radnjama tužene tužilji nije prouzrokovana šteta u smislu člana 154. i 155. ZOO.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić