Odbijanje revizije u sporu za naknadu štete zbog izgubljene zarade

Dopunskom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 1816/18 od 30.11.2020. godine, deo tužbenog zahteva, kojim je tražena naknada materijalne štete zbog izgubljene zarade i to preko iznosa dosuđenih u presudi P 1816/18 od 09.03.2020. godine do iznosa koji su podneskom od 19.03.2018. godine traženi za period od 01.06.2009. godine do 30.11.2017. godine, ukupan iznos od 4.136.113,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.507.701,86 dinara od 01.01.2018. godine do isplate, na ime izgubljene zarade za period od 01.12.2017. godine do 01.04.2018. godine iznos od 238.770,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 59.692,56 dinara od 01.01.2018. godine, na iznos od 59.692,56 dinara od 01.02.2018. godine, na iznos od 59.692,56 dinara od 01.03.2018. godine, na iznos od 59.692,46 dinara od 01.04.2018. godine, je odbijen. Deo tužbenog zahteva kojim je tražena naknada materijalne štete za pružanje fizioterapeutskih usluga i to preko iznosa dosuđenog u presudi P 1816/18 od 09.03.2020. godine do iznosa koji su podneskom od 19.03.2018. godine traženi za period od 01.10.2011. godine do 01.04.2018. godine ukupan iznos od 12.320 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope koju propisuje EKB počev od 01.04.2018. godine do isplate, je odbijen. Deo tužbenog zahteva kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužilji na ime naknade materijalne štete za pružanje tuđe nege i pomoći u kući za period od 23.11.2015. godine do 23.11.2017. godine, isplati iznos od 540.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2017. godine do isplate, je odbijen. Tužilja je oslobođenja plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 464/21 od 05.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalbe su usvojene i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 1816/18 od 09.03.2020. godine i dopunska presuda P 1816/18 od 30.11.2020. godine, ukinute i presuđene tako što: nije dozvoljeno preinačenje tužbe kao u podnesku od 07.06.2022. godine. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 09.06.2009. godine do 30.11.2017. godine isplati na ime glavnog duga ukupan iznos od 676.890,61 dinara sa kamatom od 14.01.2022. godine do isplate, te na ime kamate iznos od 662.043,15 dinara, dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 1.338.993,78 dinara (676.890,61+662.043,17 dinara) do traženog iznosa od 4.136.113,80 dinara za period od 01.06.2009. godine do 30.11.2017. godine, kao i zahtev za isplatu kamate na iznos od 1.507.701,86 od 01.01.2018. godine do 14.01.2022. godine i na iznos od 830.811,25 dinara (1.507.701,86 – 676.890,61 dinara) od 14.01.2022. godine do isplate. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 01.12.2017. godine do 01.04.2018. godine isplati na ime glavnog duga ukupan iznos od 34.732,40 dinara sa kamatom od 14.01.2022. godine do isplate, na ime kamate iznos od 13.393,14 dinara, dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 48.125,54 dinara do traženog iznosa od 238.770,24 dinara, kao i zahtev za isplatu kamate na iznos od 59.692,56 dinara od 01.01.2018. godine do 14.01.2022. godine, na iznos od 59.692,56 dinara od 01.02.2018. godine do 14.01.2022. godine, na iznos od 59.692,56 dinara od 01.03.2018. godine do 14.01.2022. godine, na iznos od 59.692,56 dinara od 01.04.2018. godine do 14.01.2022. godine i na iznos od 204.037,84 dinara (238.770,24 – 34.732,40 dinara) od 14.01.2022. godine do isplate. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 01.04.2018. godine do 05.09.2022. godine isplati na ime glavnog duga ukupan iznos od 465.899,00 dinara sa kamatom i to: na iznose od po 8.763,00 dinara mesečno za period od 01.04.2018. godine do 31.08.2022. godine i na iznos od 1.461,00 dinara za period od 01.09.2022. godine do 05.09.2022. godine od dana dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja (mesečnog) za navedeni period, svakog 01. u mesecu do isplate, dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 465.899,00 dinara do traženog iznosa od 3.173.679,00 dinara sa traženom kamatom od dana dospelosti svakog 01. u mesecu do isplate. Obavezan je tuženi da tužilji na ime mesečne novčane rente isplaćuje iznos od 8.763,00 dinara počev od 05.09.2022. godine dok za to postoje zakonski uslovi dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 8.763,00 dinara do traženog iznosa od 59.692,56 dinara za period od 05.09.2022. godine dok za to postoje zakonski uslovi. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete za pružene fizioterapeutske usluge za period od 01.10.2011. godine do 30.04.2014. godine isplati na ime glavnog duga 4.960 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja uvećane za 8% poena od 01.04.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 4.960 evra do traženog iznosa od 12.320 evra (za period od 30.04.2014. godine do 01.04.2018. godine) sa kamatom. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete za pružanje tuđe nege i pomoći u kući u periodu od 23.11.2015. godine do 23.11.2017. godine isplati iznos od 13.876,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2017. godine do isplate, dok je zahtev po navedenom osnovu odbijen preko dosuđenog iznosa od 13.876,00 dinara do traženog iznosa od 540.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.11.2017. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužilji na ime sastava odštetnog zahteva isplati iznos od 22.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 09.10.2013. godine do izvršnosti presude odbijen. Obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 368.749,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Sa delom zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude, tužilja je odbijena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 217.098,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu i odluci o troškovima parničnog postupka tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 3. stav 1., člana 199. stav 1., člana 200. stav 3. i 4. ZPP, ukazivanjem da je sud bio dužan da odluči o zahtevu iz podneska od 07.06.2022. godine. Suprotno revizijskim navodima, pravilno je drugostepeni sud zaključio da se prvostepena presuda ispituje u okviru činjenica, dokaza i zahteva koji su postojali u vreme prvostepenog presuđenja, te da nema mesta odlučivanju o zahtevu iz podneska od 07.06.2022. godine. Neosnovani su navodi o učinjenoj bitnoj povredi postupka iz člana 385. stav 1. u vezi člana 336-345 ZPP, člana 343. stav 1., člana 2. stav 1. i člana 3. stav 1. ZPP, jer se drugostepeni sud dosuđujući materijalnu štetu zbog izgubljene zarade od 01.04.2018. godine do 05.09.2022. godine sa kamatom i nakon tog perioda mesečne novčane iznose rente, i odbijajući tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa, kretao u okviru postavljenog zahteva, pa formulacijom osnova dosuđivanja navedenih iznosa nije povređen član 3. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud nije učinio ni bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, odnosno povredu iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 386. stav 3. ZPP, s obzirom da je ocenio izvedene dokaze i dao jasne razloge za odluku, zbog čega se neosnovano iznose tvrdnje o kontradiktornosti datih razloga. Takođe je dao jasne razloge u pogledu predloga tužilje za izvođenje dokaza navedenih u reviziji i za saslušanje svedoka, pa se neosnovano ukazuje na povredu postupka iz člana 384. i 385. u vezi člana 310. – 335., člana 343. stav 1. i 2. ZPP ( pa i povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 314., člana 230. i 276. ZPP).

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom pred kojim je otvorena rasprava u smislu odredbe člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku, sledi da se dana ...2009. godine na putu Vrbas – Bačko Dobro Polje, oko 18,00 časova dogodila saobraćajna nezgoda kojom prilikom je putničko vozilo „Volkswagen golf 3“ reg. oznake ..., kojim je upravljala BB, sletelo sa kolovoza. Tom prilikom je u vozilu bila i njena majka, ovde tužilja AA, koja je ispala iz vozila i zadobila teške telesne povrede u vidu preloma 5. i 6. vratnog pršljena sa ulaskom u medularni kanal, prelom od 3. do 12. rebra sa leve strane, oštećenje pluća sa leve strane i prelom leve ključne kosti. Nakon sprovedenih tretmana kod tužilje je zaostala potpuna oduzetost gornjih i donjih ekstremiteta sa trajnim umanjenjem životne aktivnosti 100%, što se ogleda u nemogućnosti pokreta ruku i nogu. Vozilo u kome se tužilja nalazila bilo je osigurano od auto-odgoovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod tuženog „Triglav osiguranje“ a.d.o. Beograd. Tužilja je rođena ...1959. godine, završila je srednju ... školu i po struci je ... tehničar, majka četvoro dece. Radni odnos je zasnovala 1979. godine, a od 1985. godine je radila u banci u domenu svoje struke. Godine 2001. godine postala je član Saveza ... Srbije i od 2002. godine poseduje stručno zvanje ... . Od 2006. godine bila je zaposlena u „Delta osiguranje“ a.d. Beograd, a 2007. godine na njen zahtev, raskinut joj je radni odnos, s tim što je želela da se i dalje bavi poslovima agencije za vođenje poslova. Rešenjem Fonda PIO kod tužilje je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti od 09.06.2009. godine trajno, kao posledica predmetne nezgode van rada, a rešenjem od 13.08.2009. godine tužilji je utvrđeno pravo na invalidsku penziju počev od 09.06.2009. godine u iznosu od 24.717,73 dinara mesečno, koja isplata teče od navedenog datuma. Tužilja je korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica počev od 09.06.2009. godine sa isplatama bliže navedenim u obrazloženju drugostepene odluke. Tužilji je, s obzirom na težinu oboljenja i stanja, kao posledice predmetne povrede, neophodna stalna fizioterapeutska usluga i stalna tuđa nega i pomoć. Tužilji su u periodu od 01.10.2011. godine do 30.04.2014. godine pružene fizioterapeutske usluge od strane fizioterapeuta četiri puta nedeljno po sat vremena uz naknadu od po 10 evra po satu, što za navedeni period iznosi ukupno 4.960 evra, dok za period nakon 30.04.2014. godine tužilja nije pružila dokaze na okolnost da je imala troškove po navedenom osnovu. Tužilja je u spornom periodu od 23.11.2015. godine do 23.11.2017. godine na ime tuđe nege i pomoći gerontodomaćici isplatila 411.600,00 dinara, a tužilji je kao korisniku invalidske penzije po ovom osnovu isplaćeno 397.724,00 dinara, tako da tužilji na ime tuđe nege i pomoći razlika između iznosa koji je tužilja isplatila gerontodomaćici i iznosa koji je tužilji isplaćen na ime pomoći i nege od strane od Fonda za PIO iznosi 13.876,00 dinara. Prema prvoj varijanti nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke od 28.01.2022. godine, zasnovane na podacima o prosečnim zaradama u RS za srednju stručnu spremu, izgubljena zarada za tužilju, u periodu obračuna od 09.06.2009. godine do 30.11.2017. godine, na dan veštačenja 14.01.2022. godine iznosi ukupno 1.338.933,78 dinara, od čega iznos od 676.890,61 dinara čini glavnicu, a iznos od 662.043,17 kamatu, a u periodu obračuna od 01.12.2017. godine do 01.04.2018. godine, na dan veštačenja 14.01.2022. godine, iznosi ukupno 48.125,54 dinara, od čega iznos od 34.732,40 dinara čini glavnicu, a iznos od 13.393,14 dinara kamatu. Za period od 01.04.2018. godine do 05.09.2022. godine, kao dana presuđenja, izgubljena zarada iznosi 465.899,00 dinara (za period od 01.04.2018. godine do 31.12.2018. godine iznos od 78.867,00 dinara (9 meseci h 8.763,00 dinara), za period od 01.01.2019. godine do 31.12.2021. godine iznos od 315.468,00 dinara (36 meseci h 8.763,00 dinara), za period od 01.01.2021. godine do 31.08.2022. godine iznos od 70.104,00 dinara (8 meseci h 8.763,00 dinara) i za period od 01.09.2022. godine do 05.09.2022. godine iznos od 1.460,00 dinara (5 dana h 292,00 dinara). Novčana renta počev od 05.09.2022. godine pa ubuduće iznosi 8.763,00 dinara. Polazeći od visine izgubljene zarade primenom prosečne zarade u Republici Srbiji za SSS, preostali iznos sume osiguranja, nakon prethodnih isplata od strane tuženog na dan štetnog događaja nije iscrpljena. Imajući u vidu sumu osiguranja na dan štetnog događaja, vrednost izgubljene zarade primenom prosečne zarade u Republici Srbiji za SSS za ... tehničara iznosi 2.377.490,14 dinara, ili 120,30% preostalog iznosa sume osiguranja na dan štetnog događaja.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja primenom člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima delimično usvojio tužbeni zahtev na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade, mesečne novčane rente, materijalne štete za pružene fizioterapeutske usluge i za pružanje tuđe nege i pomoći, uz zaključak da se odgovornost tuženog zasniva na odredbama člana 897., 940. i 941. Zakona o obligacionim odnosima. Kao osnovicu za obračun izgubljene zarade, kao i rente, uzeta je prosečna zarada u Republici Srbiji za srednju stručnu spremu, s obzirom da je cilj naknade štete da se materijalna situacija oštećene dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da do štetne radnje nije došlo, pri činjenici da je tužilja svoj posao u struci napustila i radni odnos iz ličnih razloga prekinula 2007. godine. Tužilja nije pružila dokaze da je preduzimala aktivne radnje u cilju osnivanja svoje ... agencije, a namera tužilje u navedenom pravcu nije dovoljna da bi se kao osnovica za obračun rente i izgubljene zarade primenila srednja stručna sprema u ... delatnosti i delatnosti ... . Stoga je odluku o visini izgubljene zarade, kao i novčane rente sud zasnovao na prvoj varijanti dopunskog nalaza i mišljenja veštaka od 28.01.2022. godine, odnosno 18.04.2022. godine i tužilji dosudio iznose prema ovoj varijanti, a odbio tužbeni zahtev preko ovih iznosa i iznosa iz postavljenog zahteva. Delimično je usvojen tužbeni zahtev na ime materijalne štete za pružene fizioterapeutske usluge za period od 01.10.2011. godine do 30.04.2014. godine u iznosu od 4.960 evra, dok je preko navedenog iznosa tužbeni zahtev odbijen, s obzirom da tužilja nije pružila dokaze na okolnost da je imala troškove po navedenom osnovu za period nakon 30.04.2014. godine. Delimično je usvojen zahtev za naknadu materijalne štete za pružanje tuđe nege i pomoći u iznosu od 13.876,00 dinara za period od 23.11.2015. godine do 23.11.2017. godine, preko kog iznosa je tužbeni zahtev odbijen imajući u vidu iznose koje je tužilja isplatila gerontodomaćici i iznose koje je po tom osnovu primila. Tužilja ima pravo i na iznos na ime sastava odštetnog zahteva, ali shodno članu 150. stav 1. ZPP navedeni troškovi spadaju u troškove postupka, sa kojih razloga na navedeni iznos kamata ne može teći pre presuđenja.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Stavom 2. istog člana ovog zakona propisano je da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja ili napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređnom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Članom 185. stav 1. ovog zakona propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Istim zakonom u članu 185. stav 1. propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a članom 186. da obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Članom 897. istog zakona propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizacije za osiguranje (osiguravač) organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Kada se imaju u vidu citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda za dosudu iznosa materijalne štete na ime izgubljene zarade i rente prema osnovici za obračun prosečne zarade u Republici Srbiji za srednju stručnu spremu. Cilj naknade štete je da se materijalna situacija oštećene dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da do štetne radnje nije ni došlo. U konkretnom slučaju tužilja je napustila posao u svojoj struci i radni odnos je prekinula 2007. godine, te stoga naknada štete zbog izgubljene zarade i rente tužilji pripada primenom prosečnih zarada u Republici Srbiji za srednju stručnu spremu, kod činjenice da tužilja nije dokazala da je preduzimala radnje u cilju osnivanja ... agencije, uz pravilan zaključak da sama namera u tom smislu ne daje pravo za dosudu naknade štete po drugom osnovu. Stoga je pravilno odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa po ovom osnovu, kao i preko dosuđenih iznosa za pružene fizioterapeutske usluge i tuđu pomoć i negu.

Neosnovani su navodi revizije da je pogrešno primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete preko dosuđenog iznosa. Tužilji je prestao radni odnos 2007. godine, znatno pre saobraćajne nezgode, a tužilja nije dokazala da je u trenutku saobraćajne nezgode preduzimala radnje na otvaranju ... agencije, niti da bi visina materijalne štete trebalo da bude određena prema prosečnoj zaradi u RS za srednju stručnu spremu za ... poslovanje.

Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta pravilnom primenom odredaba člana 165. u vezi člana 154. ZPP, a tehničke greške pri sabiranju u smislu člana 362. ZPP mogu biti ispravljene u svako doba.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer je tužilja nije uspela u postupku po reviziji.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković