Odbačena revizija zbog vrednosti spora ispod zakonskog cenzusa

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1416/2022
03.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2955/21 od 03.12.2021. godine, u sednici održanoj 03.11.2022. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2955/21 od 03.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2955/21 od 03.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 362/20 od 10.05.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete u vidu razlike u visini između ostvarene penzije i zarade koju bi tužilac ostvarivao u periodu od jula 2017. godine do jula 2020. godine godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 184.641,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na troškove zastupanja od 69.375,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2955/21 od 03.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, i sa načelnim stavom Zajedničke sednice Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 25. i 26.11.1986. godine da se naknada štete koja će sukcesivno nastajati u budućnosti na ime izgubljene zarade može sukcesivno utuživati za protekli period, a ne samo u vidu rente. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između zarade na koju je tužilac imao pravo u periodu jul 2017.-jul 2020. godine i visine invalidske penzije koju je tužilac primao u navedenom periodu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz pravilnu primenu materijalnog prava, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete (isplate) podneta je 24.07.2020. godine i vrednost predmeta spora je 1.066.722,59 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.