Naknada štete zbog izgubljenog prihoda usled zauzeća zemljišta
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju Ministarstva odbrane u sporu za naknadu štete zbog izgubljene dobiti od proizvodnje krompira. Sud je utvrdio da je tužena onemogućila tužilju da koristi sopstvenu parcelu izgradnjom objekata pre sprovođenja eksproprijacije.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14174/2025
05.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Biljanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5259/2024 od 11.07.2025. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5259/2024 od 11.07.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5259/2024 od 11.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 313/23 od 17.10.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je tužena obavezana da joj na ime naknade štete zbog izgubljenog prihoda na delu k.p. br. .../... u površini od 0.17,43 ha upisane u LN br. ... KO ..., za kalendarsku 2020. godinu, 2021. godinu i 2022. godinu, isplati ukupan iznos od 878.472,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od veštačenja 17.10.2024. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na glavni dug na ime naknade izgubljene dobiti počev od 16.07.2024. godine do 17.10.2024. godine, tužbeni zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 201.635,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 5259/2024 od 11.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kuršumliji P 313/2023 od 17.10.2024. godine, u stavovima prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete tužilji koju je tužena onemogućila da ostvaruje prihod od proizvodnje krompira u periodu od 2020. godine do 2022. godine, na delu njene katastarske parcele, izgradnjom objekata na toj parceli bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije, a do pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji 20.10.2022. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen doneta je primenom odredbe člana 189. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka o iznosu štete koju je tužena pretrpela a ogleda se u izgubljenoj dobiti od očekivane proizvodnje krompira na predmetnoj parceli i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Tužena u reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi revizija, u konkretnom slučaju, bila izuzetno dozvoljena, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 07.08.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 878.472,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković