Ništavost sudskog poravnanja i ugovora o poklonu

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8547/2018 od 11.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1939/2015 od 21.06.2018. godine, a zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju koju istom pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti su u postupku pred drugostepenim sudom učinjene povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. i 237. ZPP, jer je drugostepeni sud postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 396. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. DD i VV su u toku braka dobili dva sina i to GG, oca ovde tužilje i BB, ovde tuženog. Rešenjem Opšte bolnice „...“ od 22.06.1977. godine, dr DD i dr VV radnicima bolnice na radnim mestima lekara specijalista, dat je na korišćenje dvosoban stan broj ..., koji se nalazi na ... spratu u ulici blok broj „...“ u ... na kome su stekli pravo korišćenja po osnovu ugovora o korišćenju stana od 24.06.1977. godine a potom i ugovora o korišćenju stana od 01.08.1977. godine. Nešto kasnije oni su dali pismenu saglasnost sinu GG kao članu porodičnog domaćinstva i korisniku navedenog stana da može da zaključi ugovor o otkupu tog stana, kao kupac na kome bi oni bili sunosioci stanarskog prava pa je dr GG stekao pravo svojine na dvosobnom stanu broj ..., koji se nalazi na trećem spratu stambene zgrade broj ..., u ulici ... u ... na osnovu ugovora o kupoprodaji – otkupu stana na otplatu koji je zaključen sa ZC u Požarevcu a overen kod Opštinskog suda u Požarevcu pod II Ov ..../... od 22.04.1992. godine. DD i VV, stekli su i pravo susvojine na dvosobnom stanu broj ..., površine 56,88 m2, koji se nalazi na trećem spratu kuće, kućni broj ..., u ulici ... u ... na osnovu ugovora o poklonu koji je zaključen 27.12.1994. godine između GG kao poklnodavca i njih kao poklonoprimaca a koji ugovor je overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod II Ov .../.... Nakon toga su DD i VV kao poklonodavci zaključili ugovor o poklonu sa GG kao poklonoprimcem koji je overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov .../... 31.10.1996. godine a koji je za predmet imao isti stan u ul. ... u ... . U predmetu Opštinskog suda u Beogradu R 794/99-06 17.12.1999. godine, VV kao predlagač i GG kao protivnik predlagača su zaključili poravnanje koje je za predmet imalo navedeni stan, a tim poravnanjem GG je priznao svom ocu VV pravo svojine na navedenom stanu, navodeći da je razlog za to što je VV dao novac za otkup navedenog stana. Istog dana pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu R 795/9906 između VV kao primaoca izdržavanja i njegovog sina GG kao davaoca izdržavanja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se davalac izdržavanja GG kao sin obavezao da će oca doživotno izdržavati i u tu svrhu mu obezbediti stanovanje, hranu, odeću i obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanje za svakodnevne uobičajene potrebe, te da će ga posle smrti kremirati u ... i urnu položiti na groblju u Požarevcu gde se nalazi i urna njegove supruge, a kao naknadu za izdržavanje primalac izdržavanja ostavlja u svojinu posle svoje smrti navedeni stan davaocu izdržavanja, a koji je bio i predmet pomenutog poravnanja, odnosno dvosoban stan površine 56,88 m2, koji se nalazi na trećem spratu kuće, kućni broj ..., u ulici ... u ... . Otac tužilje GG je preminuo 21.08.2001. godine, a rešenjem Opštinskog suda u Požarevcu O 891/2001 od 28.09.2001. godine raspravljena je njegova zaostavština te je na osnovu zakona za jedinog naslednika oglašena ovde tužilja kao ćerka ostavioca na zaostavštini koja predstavlja pravo svojine na dvosobnom stanu koji se nalazi u ulici .. broj ... u .... Dopunskim rešenjem istog suda od 05.03.2002. godine, raspravljena je naknadno pronađena imovina sada pok. GG, te je za jedinog zakonskog naslednika oglašena ovde tužilja na zaostavštini koju, između ostalog, predstavlja i sporni dvosoban stan broj 16, koji se nalazi u ulici ... broj ..., u ..., površine 56,88 m2. Tužilja je u vreme očeve smrti imala šest godina, a njen deda VV je nakon smrti njenog oca odlučio da živi u stanu u ulici... broj ..., u ... i taj stan je koristio sve do smrti. Sada ona isključivo koristi i stan u ulici ... broj ... u ... kao i stan u ... u ulici ... broj ... . Između VV kao poklonodavca i tuženog kao poklonoprimca zaključen je ugovor o poklonu i isti overen kod Petog opštinskog suda u Beogradu pod Ov br. .../... od 21.09.2002. godine, a za predmet poklona je imao stan broj ..., u ulici ... u ... površine 56,88 m2.

U predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11664/2014 po tužbi ovde tuženog doneta je presuda 12.09.2012. godine kojom je utvrđeno da je tužilac BB, isključivi vlasnik dvosobnog stana broj ..., površine 56,88 m2, koji se nalazi u ulici ... u ..., a odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se izvrši brisanje upisa prava svojine tužene AA na navedenom stanu dok je odbijen protivtužbeni zahtev na kome je traženo da se poništi poravnanje koje je zaključeno između VV i GG pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu P 794/99, 17.12.1999. godine. Po žalbi presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2297/2014 od 04.06.2014. godine, odbačena je žalba tužene koja je izjavljena protiv drugog stava navedene presude, a odbijena kao neosnovana žalba i potvrđena presuda u stavu trećem, dok je navedena presuda ukinuta u stavu prvom i četvrtom (troškovi spora) i u tom delu predmet je ustupljen Prvom osnovnom sudu na ponovno suđenje. U tom postupku je podneta protivtužba 24.02.2015. godine ali je ista razdužena iz navedenog spisa i zavedena kao poseban predmet, nakon čega se Prvi osnovni sud u Beogradu oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio Višem sudu u Beogradu da bi se taj postupak od strane Višeg suda u Beogradu okončao presudom P 1939/2015 od 21. juna 2018. godine, a koja je, nakon odluke Apelacionog suda o žalbi i predmet ovog postupka, s tim što je prvobitni postupak po tužbi ovde tuženog prekinut rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11664/2014 do okončanja postupka po ovoj parnici.

Predmet rešavanja u ovom postupku je zahtev tužene da se utvrdi da je poravnanje koje je zaključeno između sada pok. VV i GG, a koje je za predmet imalo stan u ulici ... u ..., apsolutno ništavo kao i da je ugovor o poklonu koji je zaključen između istih lica takođe apsolutno ništav. Tužilja smatra da je poravananje ništavo zbog toga što je pok. GG, bio isključivi vlasnik stana u ul. ... u ..., ali zbog njegovog zdravstvenog stanja – sklonost ka alkoholu, postojala je bojazan njegovih roditelja da će on imovinu koju poseduje otuđiti, pa upravo da bi se to sprečilo zaključeno je predmetno poravnanje. Tim poravnanjem se dakle, nije htelo da VV postane vlasnik predmetnog stana, nego upravo da se pok. GG, onemogući da sa njim raspolaže, te zbog toga ne postoji kauza (osnov za zaključenje navedenog poravnanja) što povlači njegovu ništavost, a samim tim i ugovor o poklonu kao posledica navedenog poravnanja je ništav. Tokom postupka tužilja AA je istakla i zahtev da se utvrdi da je navedenim ugovorom o poklonu povređen njen nužni nasledni deo. U odnosu na postavljene zahteve nižestepeni sudovi su odlučili na način kako je to navedeno smatrajući da poravnanje i ugovor o poklonu nisu apsolutno ništavi a što se tiče zahteva za utvrđenje povrede nužnog dela zbog proteka zakonskog roka u kome se takav zahtev mogao postaviti i taj zahtev je odbijen.

Kod činjenice da je VV preminuo 12.01.2006. godine, da je eventualni zahtev za utvrđenje povrede nužnog dela istaknut 23.02.2015. godine, te da je rok za vraćanje poklona zbog povrede nužnog naslednog dela tri godine od ostaviočeve smrti, pravilno su našli nižestepeni sudovi da je eventualni tužbeni zahtev neosnovan, zbog proteka roka u kome se isti mogao istaći. U tom delu i revizija ne navodi suprotne razloge.

Kada se radi o zahtevima za utvrđenje ništavosti poravnanja i ugovora o poklonu, pored isticanja nedostatka kauze kao materijalnopravnog razloga za ništavost, tužilja tokom postupka a i u reviziji smatra da je poravnanje ništavo i zbog toga što prilikom njegovog zaključenja nije prezentiran dokaz o svojini na predmetnom stanu, a takođe i da je to poravnanje zaključeno sa namerom da se izigra nasledno pravo tužilje u odnosu na predmetni stan, što je takođe osnov ništavosti. Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da činjenica da u predmetu zaključenja poravnanja između sada pok. VV i GG nije postojao dokaz o pravu svojine na predmetnom stanu, nije razlog za ništavost poravnanja, tim više što strankama i nije sporno da je u momentu zaključenja poravnanja sada pok. GG bio vlasnik spornog stana. Što se tiče pobude za zaključenje poravnanja odnosno namere sada pok. VV da zaključenjem poravnanja onemogući tuženu u ostvarivanju njenih naslednih prava, odredbom člana 53. stav 1. ZOO, je propisano da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost pri čemu je nesporno da je poravnanje ugovor između učesnika. Ako bi se prihvatila teza revizije da je poravnanje u konkretnom slučaju dobročin pravni posao, s obzirom da sa suprotne strane nema nikakva obaveza, onda bi ugovor bez naknade bio ništav, bez obzira da li je drugom ugovaraču bila poznata nedopuštena pobuda sa strane prvog ugovorača odnosno sada pok. VV. Međutim, činjenica da je istog dana kada je zaključeno poravnanje zaključen i ugovor o doživotnom izdržavanju po kome bi stan nakon smrti VV pripao upravo ocu ovde tužene nesumnjivo dokazuje da se ne mogu pridati stavovi revizije o postojanju nedopuštene pobude u napred navedenom smislu. Dakle, cilj tog ugovora je upravo bio da GG postane vlasnik navedenog stana, nakon smrti VV kao primaoca izdržavanja.

Kauza je neposredni razlog za utvrđenje obaveze. Primenjeno na konkretan slučaj postavlja se pitanje zašto su VV i GG zaključili predmetno poravnanje, odnosno sa aspekta revizije da li su oni to uradili samo sa namerom da se GG, zbog svog zdravstvenog stanja spreči da imovinu koju poseduje otuđi. U prilog tog stava revizija ukazuje na višestruko međusobno raspolaganje predmetnim stanom između istih ugovorača ugovorima o poklonu. U predlogu za pokušaj poravnanja koji je Opštinskom sudu u Požarevcu podneo VV 14.12.1999. godine, stoji da je on dao protivniku predlagača - GG sredstva kojim je kupio sporni stan, te da zbog toga oni i zaključuju navedeno poravnanje. Dakle, ako bi se prihvatila ta teza onda je kauza spornog pravnog posla – poravnanja upravo u regulisanju imovinskopravnih odnosa između ugovorača. Po mišljenju revizije ta kauza je netačna, pa zbog toga se radi o pravnom poslu koji nema osnov, te je isti po članu 52. ZOO ništav. Međutim, odredbom člana 51. ZOO, je propisano da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov i da se po stavu 3. istog člana pretpostavlja da obaveza ima osnov iako on posebno nije izražen. Osnov je po stavu 2. nedopušten ako je protivan ustavnom uređenju, načelima društvenog uređenja, prirodnim propisima i moralu. Čak i ako bi se prihvatio stav revizije o motivu za zaključenje navedenog ugovora – sprečavanju GG da rasproda imovinu, po mišljenju ovog suda i takav pravni posao bi sadržao kauzu koja ne bi bila protivna prirodnim propisima odnosno nedopuštena. U prilog tog stava ide i pomenuta činjenica da su ugovarači istog dana zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju po kome navedeni stav treba da kasnije pripadne GG po osnovu izdržavnja. To što je GG, kao davalac izdržavanja preminuo pre primaoca izdržavanja i zbog čega je po članu 204. stav 2. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br.46/95) ugovor raskinut, nije okolnost koje su stranke mogle da predvide u momentu zaključenja pravnog posla. Sve napred navedeno dokazuje da je u konkretnom slučaju pravilno primenio materijalno pravo drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu našavši da nema zakonskih razloga za ništavost predmetnog poravnanja. Kako je tim poravnanjem VV postao vlasnik spornog stana on je mogao kasnije ugovorom o poklonu da istim i raspolaže, te nema razloga ni za ništavost ugovora o poklonu u smislu člana 47. ZOO. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je pri zaključenju poravnanja sud ispoštovao pravila postupka propisana odredbama člana 321. do 324. ZPP, koji je važio u vreme zaključenja poravnanja („Sl. list SFRJ“, br.4/77... „Sl. list SRJ“, 15/98), te revizija neosnovano pobija napred izneto i sa formalnih razloga.

Sve napred navedeno su razlozi zbog kojih je revizija odbijena kao neosnovana na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić