Presuda Vrhovnog suda o neosnovanosti zahteva za sticanje svojine održajem

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tužilaca nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna parcela zemljišta u društvenoj šumi u površini od 299m2 je od strane Skupštine Opštine Novi Pazar data na upravljanje i korišćenje Šumskom gazdinstvu „Rogozna“ Novi Pazar, a odlukom Radničkog saveta Šumskog gazdinstva od 03.06.1985. godine odobreno je da zemljište koristi ZZ „GG“ Novi Pazar, radi postavljanja montažne prodavnice u cilju organizovanijeg snabdevanja seoskog područja potrebnim životnim namirnicama. Između ZZ „GG“ i DD iz sela ... zaključen je ugovor o udruživanju rada i sredstava od 30.05.1989. godine, kojim je ugovorena izgradnja objekta na predmetnoj parceli tako da ZZ „GG“ obezbeđuje navedeno zemljište na kome će DD izgraditi jednu prodavnicu bruto površine 92m2, u strukturi jednog prodajnog i dva magacinska prostora, od tvrdog građevinskog materijala prema postojećoj betonskoj cokli, i po sistemu ključ u ruke prodavnicu predati u trajno vlasništvo navedenoj zadruzi, u prodavnici će DD i njen otac ĐĐ raditi kao računopolagači, a na podignutoj betonskoj ploči iznad prodavnice DD može sazidati jedan sprat koji će ukroviti i koristiti kao vlasnik stambenog prostora, dok će celokupno zemljište kat.parc. .. zajedno sa prodavnicom biti u vlasništvu zadruge. Prodajna delatnost je u prodavnici obavljana do 1992. godine. Dana 06.03.1992. godine sačinjen je ugovor o kupoprodaji između Holding „GG“ kao prodavca i ĐĐ kao kupca, u kojem je kao predmet prodaje navedena prodavnica u prizemlju objekta od 92m2 sa celokupnim zemljištem i utvrđen način izmirenja isplate cene. Potom, presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P 1156/92 od 16.11.1992. godine utvrđeno je prema Mešovitom preduzeću za proizvodnju i trgovinu „GG“ da su tužioci ĐĐ i DD iz ... vlasnici po osnovu gradnje poslovno-stambene zgrade na broj .. zv. „...“ i vlasnici navedene katastarske parcele površine 299m2 koja se vodi u posedovnom listu br. ..., i da je tuženi dužan trpeti da se tužioci upišu kao vlasnici navedenih nepokretnosti. Rešenjem istog suda P 1156/92 od 30.05.2003. godine ispravljena je navedena presuda tako da umesto kp. broj .. treba da stoji kp. broj .. .

U ostavinskom postupku iza pokojnog ĐĐ, rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru O 210/15 od 08.07.2015. godine tužioci su oglašeni naslednicima zaostavštine u po 1/3 dela, pošto se njihova sestra DD nasleđa odrekla u njihovu korist. Ostavinskim rešenjem obuhvaćena je nepokretnost u pogledu koje je doneta presuda na osnovu priznanja.

Katastarska parcela broj .. je u listu nepokretnosti broj .. KO ... upisana kao državna svojina, a korisnik Javno preduzeće „Srbijašume“ Beograd. Nastala je deobom kat. par. .. i ranije se vodila u posedovnom litu br. .. KO ... . Na spornoj parceli postoji objekat izgrađen od čvrstog materijala dimenzije 13,30h7,40 m, spratnosti P+1, a ostatak parcele je pod travom, parcela nije ograđena ni sa jedne strane.

U ovoj parnici tužioci kao naslednici pokojnog ĐĐ traže utvrđenje da su po osnovu održaja postali vlasnici katastarske parcele.

Prvostepeni sud je ocenu o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovao na činjenicama da je DD sestra tužilaca izgradila prodavnicu i predala u vlasništvo Zadruzi „GG“, koja je prodavnicu zajedno sa celokupnim zemljištem prodala ĐĐ, pravnom prethodniku tužilaca, koji se u mirnom neometanom posedu nalazio od 1992. godine do smrti, a nakon njegove smrti ...2015. godine do 2017. godine državinu vršili njegovi zakonski naslednici. Ocenom utvrđenih činjenica izveden je zaključak da su pravni prethodnik tužilaca, a zatim i njegovi naslednici, opravdano verovali da su postali vlasnici nepokretnosti, kao i da tome u prilog govori postojanje pravnosnažne ali neizvršive presude koja se odnosi na ZZ „GG“ koja nije bila formalno pravni vlasnik nepokretnosti kojima je raspolagala, već je nosilac knjižnog prava na spornoj parceli bilo društveno preduzeće kao korisnik. Sledom zaključka da su pravni prethodnik tužilaca, a potom i tužioci bili savesni držaoci predmetne nepokretnosti i o trajanju savesne državine u periodu dužem od 20 godina, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev da su tužioci održajem stekli pravo svojine na predmetnoj parceli, primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Drugostepeni sud je zauzeo drugačije stanovište ocenom da nije osnovan zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine na kat.parc. .. KO KO ..., zasnovanom na zaključcima da ZZ „GG“ nije bila vlasnik predmetne nepokretnosti u trenutku zaključenja ugovora o kupoprodaji od 06.03.1992. godine sa pravnim prethodnikom tužilaca, već joj je od strane Šumskog gazdinstva „Rogozna“ dato na korišćenje zemljište u društvenoj šumi radi izgradnje montažne prodavnice, te istim nije mogla raspolagati kao da je vlasnik, sklapajući ugovor kao prodavac sa pravnim prethodnikom tužilaca kao kupcem, kao i da pravnom prethodniku tužilaca nije moglo ostati nepoznato da je u pitanju kupovina od nevlasnika, te se on ima smatrati nesavesnim držaocem u smislu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Tužioci od smrti prethodnika ...2015. godine do utuženja 14.08.2017.godine, nemaju rok potreban za održaj koji za naslednika kao savesnog držaoca počinje da teče od trenutka otvaranja nasleđa, prema odredbi člana 28. stav 5. navedenog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je od strane drugostepenog suda primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan, a suprotni navodi revizije tužilaca nisu osnovani.

Neosnovano se revizijom ističe da je neodrživ i pogrešan zaključak drugostepenog suda da je ugovor o kupoprodaji od 06.03.1992. godine od bitnog značaja za ocenu o savesnosti pravnog prethodnika tužilaca, potenciranjem da činjenice o gradnji i mirnoj državini od 1989. godine upućuju na savesnost pravnog prethodnika tužilaca i potom tužilaca i ispunjenost uslova za sticanje prava svojine na spornoj parceli putem održaja.

U postupku je utvrđeno da je ugovorom iz 1989. godine jasno određeno da zadruzi kao saugovorniku ostaje celokupno zemljište kat.parc. .. sa prizemljem objekta koji se izgradi od strane saugovornice DD. Radilo se o zemljištu u društvenoj svojini sa pravom korišćenja ŠG „Rogozna“, čije je korišćenje zadruzi odobreno radi postavljanja montažnog objekta, pri čemu se montažnim objektom ne menja status zemljišta. Umesto montažnog objekta na parceli nepromenjenog statusa (društvene svojine sa pravom korišćenja ŠG „Rogozna“) je izgrađen objekat od čvrstog materijala. Kod takvog stanja, prethodnik tužilaca pok. ĐĐ nije mogao kupoprodajnim ugovorom iz 1992. godine od nevlasnika pribaviti stvarno pravo na parceli koja je i dalje bila u društvenoj svojini (sada državnoj svojini) sa upisanim pravom korišćenja javnog preduzeća. Kako iz odnosa sa nevlasnikom stvarna prava na parceli ne nastaju, ni državina zasnovana na takvom raspolaganju nema kvalitet savesnosti, kao osnovnog uslova za sticanje putem održaja. Na drugačiji kvalitet državine sporne parcele uticaja ne može imati ni presuda doneta u ranije vođenoj parnici kojom nisu bili obuhvaćeni nosioci knjižnih prava na spornoj parceli. Prema nosiocima knjižnog prava nije traženo utvrđenje prava svojine na objektu koji se sastoji od prizemlja i sprata i nije upisan u listu nepokretnosti i s tim u vezi o adekvatnom pravu na zemljištu parcele na kojoj je objekat izgrađen. Kod iznetog, pravilno je u ovoj pravnoj stvari odlučeno od strane drugostepenog suda, odbijanjem postavljenog tužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tužilaca na spornoj parceli putem označenog osnova održaja, prema činjenicama na kojima je zahtev zasnovan, uz razložno datu ocenu da na strani tužilaca nisu stečeni uslovi za sticanje svojine održajem, propisani članom 28. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Prema iznetom, revizija tužilaca nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković