Odbijena revizija u sporu za naknadu zbog korišćenja državnog zemljišta

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, s`obzirom da je pobijana presuda doneta na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenoj presudi - na osnovu dokaza koje je izveo i ocenio prvostepeni sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u postupku licitacije zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - katastarske parcele ... KO ..., u površini od 61 hektara 16 ari 36 m2, koju je raspisala Opština Odžaci, dao najpovoljniju ponudu zakupnine u iznosu od 66.500,00 dinara po jednom hektaru, što je u to vreme iznosilo 801,93 evra, odnosno 49.048,66 evra za jednu ekonomsku godinu. Odlukom predsednika Opštine Odžaci od 07.07.2008. godine tuženom je data u zakup označena katastarska parcela na period od tri godine, s`tim što će se prava i obaveze zakupca urediti ugovorom koji će biti zaključen sa nadležnim ministarstvom. Ugovor o zakupu predmetne katastarske parcele nije zaključen zbog toga što tuženi nije dostavio bonitet o svojoj kreditnoj sposobnosti, zbog čega mu je sva dokumentacija vraćena kao nepotpuna. Tuženi je u proizvodnoj 2008/2009 godini, iako nije imao zaključen ugovor o zakupu, obrađivao katastarsku parcelu ... KO ... tako što je na oko 20 hektara posejao šećernu repu, a na oko 40 hektara soju. Prilikom inspekcijskog pregleda, izvršenog 27.07.2009. godine, sačinjen je zapisnik koji, između ostalog, sadrži izjavu zastupnika tuženog da je predmetnu parcelu obrađivao bez zaključenog ugovora o zakupu i da je spreman da ispoštuje svoju obavezu. Sačinjeni zapisnik zastupnik tuženog je potpisao, ali nije hteo da zaključi vansudsko poravnanje u pogledu obaveze da do 30.04.2016. godine isplati iznos od 49.048,66 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tuženi se neosnovano obogatio tako što je u ekonomskoj 2008/2009 godini obrađivao spornu parcelu u svojini tužioca bez pravnog osnova - ugovora o zakupu, ali novčani iznos koji tužilac potražuje ne može predstavljati naknadu u smislu člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, a tužilac nije dokazao visinu zakupnine za predmetnu parcelu ili njoj slične parcele koju naplaćuje od fizičkih ili pravnih lica, odnosno visinu koristi koju je tuženi ostvario upotrebom te parcele.

Drugostepeni sud prihvata utvrđeno činjenično stanje i datu ocenu izvedenih dokaza, ali smatra da iskazano pravno stanovište nižestepenog suda u odnosu na visinu tužbenog zahteva nije pravilno. Po shvatanju tog suda, koji se poziva na odredbe članova 64. i 66. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kada se u zakonom uređenom postupku daje u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini visina zakupnine se ne određuje slobodnom voljom ugovarača, i zato se ne radi o tržišnoj zakupnini. Tuženom je, po nalaženju drugostepenog suda, sporna parcela data u zakup po zakupnini koju je ponudio na javnom nadmetanju, pa je zato dužan da u tom iznosu plati i naknadu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova - zaključenog ugovora o zakupu. Zbog toga, tužilac u ovom postupku nije trebalo da dokazuje ni visinu tržišne zakupnine za zemljište, niti visinu koristi koju je tuženi ostvario uzgajanjem useva na tom zemljištu.

Iz navedenih razloga, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog na isplatu tužiočevog novčanog potraživanja izraženog u stranoj valuti, plaćanjem njegove dinarske protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u smislu člana 395. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilno je, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u ovom sporu.

Neosnovano se izjavljenom revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje. Odlučne činjenice u ovom sporu su da za predmetnu parcelu nije bio zaključen ugovor o zakupu sa tuženim i da se tuženi, i pored toga, nalazio u njenom posedu i koristio je za poljoprivrednu proizvodnju. Prva činjenica - nepostojanje ugovora o zakupu, između stranaka nije bila sporna. Druga činjenica - posed i korišćenje parcele u svrhu proizvodne delatnosti kojom se tuženi bavi, utvrđena je izvedenim dokazima i njihovom ocenom izvršenom u skladu sa odredbom člana 8. ZPP. Nisu osnovani revizijski navodi da je izjava zastupnika tuženog, data poljoprivrednom inspektoru u postupku kontrole korišćenja spornog zemljišta i sadržana u zapisniku od 27.07.2009. godine, kontradiktorna i da zato ne može biti pouzdan dokaz za utvrđenje te činjenice. Izjava zastupnika tuženog da je parcelu ... obradio u proleće 2009. godine, tako što je na jednom delu posejao šećernu repu a na drugom delu soju, nije nejasna niti je u suprotnosti sa delom izjave da nije uveden u njen posed. Naime, tuženi zaista nije uveden u posed od strane zakupodavca, jer sa njim nije zaključio ugovor o zakupu, ali je u posed parcele ušao sam i zemljište je koristio na način kao u izjavi njegovog zastupnika.

Neosnovani su i navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava - odredbi članova 210. i 219. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju, izvor spornog obligacionopravnog odnosa je sticanje bez osnova, jer je tuženi koristio poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, vlasništvo tužioca, bez zaključenog ugovora o zakupu kao pravnog osnova za korišćenje zemljišta. Zbog toga je tuženi dužan platiti naknadu za korišćenje zemljišta i to u visini koja je, na osnovu njegove izlicitirane ponude, određena odlukom od 07.07.2008. godine o davanju zemljišta u zakup kao jednogodišnja zakupnina. Ovo s`toga što se za taj iznos, koji tuženi nije platio, neosnovano uvećala njegova imovina a umanjila imovina tužioca. Na ovaj iznos tuženi je dužan platiti zateznu kamatu od podnošenja tužbe, u smislu člana 214. Zakona o obligacionim odnosima. Tužiočevo potraživanje nije zastarelo, jer potraživanje stečenog bez osnova zastareva u opštem roku zastarelosti od 10 godina, propisanog odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, koji do podnošenja tužbe nije protekao.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. i 154. ZPP u vezi sa članom 165. stav 2. istog zakona.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP u vezi sa članom 153. stav 1. istog zakona. Revizija tuženog je odbijena, pa mu zato ne pripada pravo na troškove postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić