Odbijena revizija u sporu radi naplate naknade za uređenje građevinskog zemljišta

Tuženi Preduzeće za izgradnju i projektovanje i inžinjering, zanatske usluge i opravke, spoljnu i unutrašnju trgovinu „Žugay“ d.o.o. dostavio je odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04... 111/09), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA, BB, VV i GG bili su suvlasnici kat. parc. .. i kat. parc. .. KO ..., ulica ... broj .. . Naznačeni tuženi su sa preduzećem „Žugay“ d.o.o. zaključili ugovor o suinvestiranju tj. o zajedničkoj izgradnji objekta. Ugovor je overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 3483/2008 od 08.05.2008. godine. Ugovorom su obavezani investitori i suinvestitori da realizuju zajedničku izgradnju stambeno-poslovne zgrade u ulici ... broj .. . Stavom 5. ugovora investitor preduzeće „Žugay“ d.o.o. se obavezalo da finansira i izgradi stambeno-poslovnu zgradu na predmetnoj katastarskoj parceli iz člana 1. ugovora kao i da plati celokupnu naknadu za građevinsko zemljište po glavnom projektu. Prema članu 20. ugovora suinvestitori su ovlastili investitora da u njihovo ime pribavi svu potrebnu dokumentaciju kao i da u njihovo ime, a za svoj račun izvrši plaćanje svih potrebnih naknada iz člana 5. ugovora. Ovde tuženi kao vlastodavci AA, BB, VV i GG su ovlastili DD da sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda zaključi ugovor o regulisanju naknade za uređenje gradskog zemljišta i da izvrši plaćanje naknade i potpiše sve potrebne saglasnosti. Ovlašćenje je overeno pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 2468/08 od 19.06.2008. godine. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, Gradske uprave Grada Beograda, Sektor za građevinske poslove – Odeljenje za izdavanje odobrenja je dana 05.06.2009. godine izdalo odobrenje za izgradnju predmetnog objekta – broj rešenja 351-344/2009. Nakon toga, tužilac je sa tuženima dana 12.01.2010. godine zaključio ugovor o regulisanju naknade za uređenje gradskog zemljišta za izgradnju stambeno-poslovnog objekta. Tim ugovorom su se tuženi obavezali da iznos naknade isplate tužiocu u roku od 36 meseci tako što će uplatiti prvu tranšu od 10% a nakon toga preostali iznos od 35 mesečnih rata. Ukupan iznos koji je trebao da se uplati na ime doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta je 22.402.128,16 dinara. Tuženi su isplatili prvu ratu u visini od 2.149.320,73 dinara. Kako objekat nije izgrađen već je samo započeta njegova izgradnja pravnosnažnim rešenjem Gradske uprave Grada Beograda, Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove – Sektora za građevinske poslove IX-19 broj 351-344/2009 od 01.09.2014. godine utvrđen je prestanak važenja pravnosnažnog rešenja o odobrenju za izgradnju Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, Gradske uprave Grada Beograda od 05.06.2009. godine. Naznačeno rešenje je doneto po zahtevu ovde tuženih od 07.10.2013. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 768/11 od 20.05.2013. godine raskinut je ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen između tuženih, a koji je overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 3483/08 od 08.05.2008. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što je utvrđenjem prestanka važenja pravnosnažnog rešenja o odobrenju za izgradnju od 05.06.2009. godine prestao da postoji osnov ugovora zaključen između tužioca i tuženih od 12.01.2010. godine (radi plaćanja naknade za utvrđenje građevinskog zemljišta). Kako su prestankom važenja navedenog odobrenja (građevinske dozvole) tuženi izgubili svojstvo investitora predmetnog objekta i s obzirom da ne postoji mogućnost daljeg zidanja predmetnog objekta od strane istih investitora bez donošenja novog rešenja o odobrenju za izgradnju, koje bi bio osnov za zaključenje novog ugovora između tužioca i tuženih, a vezano za naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, to tužilac nema pravo da potražuje naknadu od strane tuženih za uređenje građevinskog zemljišta. Ovo iz razloga što je upravo i rešenje o odobrenju za izgradnju stambeno- poslovnog objekta ulica ... broj .. od 06.07.2009. godine prestalo da važi, pa je time i otpao osnov za naplatu predmetne naknade za uređenje građevinskog zemljišta pa da je i predmetni ugovor koji je zaključen između tužioca i tuženih o naknadi za uplatu gradskog građevinskog zemljišta postao ništav jer je otpao osnov zaključenja takvog ugovora, sve shodno članu 52. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Građevinska dozvola – rešenje predstavlja osnov za zaključenje ugovora o naknadi za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Pravilno je zaključeno da je momentom prestanka važnosti rešenja o odobrenju za izgradnju (05.06.2009. godine, prestalo da važi odobrenje 11.10.2019. godine) otpao pravni osnov za naplatu predmetne naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Osnov za zaključenje ugovora o plaćanju naknade za građevinsko zemljište i obaveza plaćanja zasniva se ne samo na tom zaključenom ugovoru, već na važećoj građevinskoj dozvoli. U ovom slučaju, rešenje o građevinskoj dozvoli je prestalo da važi. Kako je isto bilo osnov ugovorne obaveze tuženih kao investitora za sklapanje ugovora za plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište, zaključeni ugovor praktično predstavlja realizaciju takve obaveze, gde se bliže definišu iznosi i dinamika plaćanja. Bez postojanja pravnog osnova koji se zasniva na validnoj građevinskoj dozvoli, ne može ni egzistirati obaveza tuženih kao suinvestitora za plaćanje traženog doprinosa. Bez postojanja osnova, ne može egzistirati ugovor o plaćanju doprinosa, jer validnost tog ugovora kao i mogućnost realizacije istog se zasniva na postojanju rešenja o građevinskoj dozvoli u kojoj je sadržan osnov za zaključenje takvog ugovora. Stoga su neosnovani navodi revizije da obaveza tuženih i dalje postoji jer predmetni ugovor nije raskinut niti je utvrđena njegova ništavost, te da stoga tužilac ima pravo na naplatu traženih iznosa.

Shodno iznetom, proizlazi da su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković