Odbijanje zahteva za naknadu štete zbog oduzimanja ukradenog motornog vozila

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Stokić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4608/16 od 02.02.2017. godine, u sednici održanoj 01.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4608/16 od 02.02.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 112/16 od 25.10.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu na ime naknade materijalne štete za oduzimanje putničkog vozila marke „...“ br. šasije ... br. motora ... reg. oznaka ... i saobraćajne dozvole serijski br. ... izdata od PU ... pod br. ... od 18.11.2009. godine isplati iznos od 2.225.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana oduzimanja vozila 25.01.2010. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 298.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4608/16 od 02.02.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog oduzimanja putničkog vozila isplatom 2.225.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od po 66.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz član 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede iz stava 1. ovog člana učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud utvrdio sve činjenice od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 18.11.2009. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji spornog putničkog vozila između BB, kao prodavca, i ovde tužioca, kao kupca, a narednog dana prodavac je dao ovlašćenje kupcu da vozilom može da upravlja, izvrši prenos vlasništva i izda ovlašćenja trećem licu. Dana 25.01.2010. godine organi tužene su predmetno vozilo oduzeli od tužioca, sačinili su potvrdu o tome i vozilo se nalazilo pod carinskim nadzorom Carinarnice ... od 27.04.2010. godine. U momentu oduzimanja vozila od tužioca, ono je bilo registrovano na BB, a u dokumentaciji koja je poslužila za registraciju vozila stajalo je da je za ovo vozilo izdata carinska deklaracija određenog broja i datuma, ali je u postupku provere utvrđeno da je carinska deklaracija tog broja i datuma izdata za drugo vozilo i da je primalac robe VV iz ... . Dakle, uredna deklaracija se odnosila na drugo vozilo, a za predmetno vozilo je sačinjena sa istim brojem, ali drugim podacima. Iz podataka dobijenih iz NCB Interpol Rim utvrđeno je da je predmetno vozilo prvi put registrovano u ..., te da je ukradeno 05.06.2009. godine, što je prijavljeno od strane policije Torina.

Protiv tužioca je vođen prekršajni postupak u kome je oglašen krivim za prekršaj iz člana 105. Carinskog zakona, pa mu je izrečena i zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja (... vozila), te je naloženo Carinarnici ... da ovo vozilo vrati vlasniku vozila u Italiju. Viši prekršajni sud u Beogradu je preinačio presudu Prekršajnog suda u Beogradu i obustavio postupak protiv tužioca iz razloga što je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog podnosioca. Protiv tužioca je podneta i krivična prijava zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 335. KZ i navođenja na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. KZ na taj način što je od NN lica pribavio predmetno putničko vozilo i poslužio se falsifikatom. Tužilac je priznao delo, pa se obavezao na isplatu novčanog iznosa Sekretarijatu za zdravstvo Grada Beograda (na osnovu člana 236. stav 1. tačka 2. ZKP), te je zbog toga odloženo dalje krivično gonjenje, a nakon što je isplatu izvršio, krivična prijava je odbačena. Saobraćajna dozvola za predmetno vozilo, po kojoj je ono bilo registrovano, je poništena u postupku koji je ponovljen po službenoj dužnosti. Utvrđeno je da je bila priložena falsifikovana carinska deklaracija prilikom prve registracije. Iz nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke utvrđeno je da je tržišna vrednost vozila na dan oduzimanja iznosila 2.225.250,00 dinara, a na dan veštačenja 31.10.2014. godine 2.485.295,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan iz razloga što je tužilac savestan kupac i držalac predmetnog vozila, a da je propustom državnog organa registrovano ukradeno vozilo, a nakon toga i vraćeno u Italiju, bez pravnosnažne odluke suda.

Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužilac nije bio savestan kupac.

Po shvatanju ovog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni tužioca nalazeći da ne postoji odgovornost tužene za nastalu štetu tužiocu u smislu člana 172. stav 1. ZOO.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa sa vršenjem svojih funkcija. Za odgovornost pravnog lica po ovom osnovu potrebno je da je šteta nastala zbog nezakonitog ili nepravilnog rada njegovih organa. Nezakonit rad se manifestuje kao postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu ili propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, ili kao radnja protivna običajima ili pravilima norme, dok se kao nepravilan rad smatra preduzimanje onih radnji koje nisu u skladu sa sa opštim normama u vršenju službe, odnosno delatnosti, a kojima je građanima, odnosno pravnim licima pričinjena šteta.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da činjenica da je tužilac predmetno vozilo kupio na osnovu zaključenog ugovora, isplatio kupoprodajnu cenu, te da je vozilo oduzeto od organa tužene, nije dovoljan razlog za utvrđenje odgovornosti tužene, kada se ima u vidu da se radi o ukradenom vozilu i postupanju organa u skladu sa zakonom. Tužilac nije u toku postupka dokazao da je u postupanju organa tužene prilikom oduzimanja vozila bilo nezakonitog i protivpravnog postupanja, niti u čemu se sastoji nezakonito i prtivpravno postupanje organa tužene, koje bi bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa nastalom štetom tužioca. Naime, tužena je na osnovu prijave Interpola i italijanskih policijskih organa sprovela postupak oduzimanja predmetnog vozila i njegovo vraćanje vlasniku. Činjenica da je prekršajni postupak protiv tužioca obustavljen iz procesnih razloga sama po sebi ne daje pravo oštećenom da ostvari naknadu materijalne štete, ako u radnjama organa tužene nema nezakonitog i protivpravnog postupanja, kao što je ovde slučaj. Teza tužilačke strane svodi se na to da ne može da snosi štetne posledice zbog toga što je organ tužene registrovao vozilo ukradeno u Italiji. Međutim, upravo je protiv tužioca podneta krivična prijava zbog krivičnog dela falsifikovanja isprave i navođenja na overavanje neistinitog sadržaja. Dakle, predmetno vozilo je registrovano na osnovu falsifikovanih isprava, tužilac je priznao učešće u falsifikovanju, vozilo je bilo na Interpolovoj potrazi i vraćeno je u zemlju u kojoj je ukradeno, pa, i po shvatanju ovog suda, tužilac nije bio savestan i ne može osnovano od tužene potraživati naknadu štete u visini vrednosti vozila.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilac bio vlasnik vozila, s obzirom da je predmetno vozilo kupio od BB, koji nije bio stvarni vlasnik i prodavac vozila, iako je vozilo bilo registrovano na njegovo ime, jer je vozilo bilo u vlasništvu trećeg lica u Italiji, gde je i ukradeno 2009. godine. Tužilac nije imao valjan pravni osnov za sticanje svojine na predmetnom vozilu od nevlasnika jer za to nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 31. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, s obzirom da predmetno vozilo nije pribavio uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao tu stvar na osnovu pravnog posla koji nije osnov za sticanje prava svojine, kao ni na javnoj prodaji, već je sa prodavcem - BB neposredno dogovorio kupoprodaju. Preduslov takvog sticanja, čak i kada bi bili svi drugi predviđeni uslovi za to ispunjeni (a nisu) jeste savesnost sticaoca. Naknadu štete u ovakvoj situaciji može tražiti vlasnik vozila iz čega proizilazi da tužilac nije mogao steći pravo svojine na tom vozilu jer nije bio savesni kupac, zbog čega ne može steći ni pravo na naknadu štete koju je pretrpeo njegovim oduzimanjem i vraćanjem vlasniku, u za to predviđenom postupku nadležnih organa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić