VKS odbacuje reviziju u sporu za naknadu štete protiv države

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1495/2021
07.04.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2980/20 od 15.12.2020. godine, u sednici održanoj 07.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2980/20 od 15.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2980/20 od 15.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3758/19 od 20.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade materijalne štete usled nezakonite prodaje nepokretnosti bliže opisane u tom delu izreke isplati 3.321.660,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.02.2018. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2980/20 od 15.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer pitanje odgovornosti za nepravilan i nezakonit rad predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora.