Presuda o punovažnosti neformalnog ugovora o zajmu i hipoteke

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka koja je učinjena pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408., u vezi člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i ocenio da je revizija tužilje dozvoljena ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje na različitost stanja u spisima sa pobijanom odlukom, a kojima se zapravo ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu razlozi iz kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2 ZPP zbog čega nisu bili predmet ocene revizijskog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je sa tuženim 03.08.2017. godine zaključila ugovor o zajmu 48.000,00 evra sa obavezom da zajam vrati u roku od 6 meseci, odnosno najkasnije do 03.02.2018. godine, a za slučaj da novac ne vrati u roku dužna je da na nevraćeni iznos zajma obračunat u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan 03.02.2018. godine plati zakonsku zateznu kamatu počev 04.02.2018. godine. Prilikom zaključenja ugovora zajmoprimac, tužilja je na ruke primila pozajmljeni iznos od 48.000 evra kako je i konstatovano članom 1. ugovora. Uslove davanja i vraćanja zajma su dogovorili tužiljina majka VV i GG, neparničar, kome se tužiljina majka obratila za zajam i koji je tim povodom kontaktirao tuženog, svog kuma predlažući mu da on pozajmi novac tužilji. Tuženi je to prihvatio pod uslovom da mu se da odgovarajuće obezbeđenje, da GG garantuje da će zajam biti vraćen te da tuženikov advokat Jelica Vujanić sačini potrebnu dokumentaciju. Advokat Jelica Vujanić je sačinila ugovor o zajmu i založnu izjavu kojom je tužilja kao hipotekarni dužnik garantovala svojom imovinom da će vratiti pozajmljeni novac tuženom kao hipotekarnom poveriocu. Tužilja je svojeručno potpisala ugovor o zajmu a zatim i založnu izjavu koja je potvrđena od strane javnog beležnika na osnovu čega je izvršena zabeležba hipoteke korist tuženog. Ugovor o zajmu tuženi pak nije potpisao u prisustvu tužilje, već je to učinio neko drugi umesto njega oponašajući njegov potpis. Novac je isplaćen tužilji preko GG prilikom sačinjavanja ugovora o zajmu po kome tužilja nije pozajamljeni novac vratila tuženom.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da su parnične stranke zaključile ugovor o zajmu 48.000,00 evra sa rokom vraćanja do 03.02.2018. godine, da je novac isplaćen tužilji prilikom zaključenja ugovora o zajmu i da je tužilja radi obezbeđenja izvršenja obaveze vraćanja zajma tuženom sačinila založnu izjavu u svemu u skladu sa odredbama člana 15. Zakona o hipoteci, a na osnovu ugovora o zajmu iz člana 557. Zakona o obligacionim odnosima zbog čega su odbili tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje ništavosti ugovora o zajmu i založne izjave date radi obezbeđenja vraćanja navedenog zajma.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 26. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da ugovor zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora dok se prema odredbi člana 28. ovog zakona, volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju, te da izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno dok je odredbom člana 67. stav 1. istog zakona propisano da zaključenje ugovora ne podleže nikakavoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno. Zakon o obligacionim odnosima u odredbama Glave X kojima reguliše ugovor o zajmu ne propisuje obaveznu formu za zaključenje ovog ugovora iz čega proizilazi da je ugovor o zajmu neformalan ugovor koji je zaključen kada se ugovorne starne saglase o bitnim sastojcima ugovora propisanim odredbom člana 557. istog zakona. Kako je u konkretnom slučaju tužilja potpisala ugovor o zajmu to se time saglasila sa svim elementima tog ugovora i time izrazila volju da sa tuženim, koji je označen kao zajmodavac zaključi osporeni ugovor o zajmu. Zbog toga činjenica da tuženi nije potpisao ugovor ne čini osporeni ugovor o zajmu ništavim. Posebno što je izvršena obaveza zajmodavca na isplatu pozajmljenog novca zajmoprimcu i obaveza zajmoprimca na davanje založne izjave pa su i na taj način ugovorne strane priznale dejstvo ugovora o zajmu u smislu odredbe člana 73. ZOO. Stoga se neosnovano revizijom ukazuje da između ugovornih strana nije postignuta saglasnost o svim bitnim sastojcima ugovora o zajmu.

Odredbom člana 66. ZOO propisano je da prividan ugovor nema dejstvo među ugovornim stranama (stav 1.), ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost (stav 2.) Saglasno navedenom prividan ugovor je ugovor pri čijem sklapanju postoji svestan i sporazuman nesklad između volje i njene izjave na strani oba ugovarača. Prividni ugovori su ugovori kod kojih postoji prividna, neistinita glavna namera, glavni cilj ili osnova njihovog zaključivanja. To dalje znači da su prividni ugovori - ugovori koje dve strane zaključe s tim da kod simulovanih poslova oni ne žele zaključeni pravni posao, a kod disimulovanih žele zaključenje drugog prikrivenog pravnog posla. Kako je u konkretnom utvrđeno da je dogovoren zajam od 48.000 evra, koji iznos je i isplaćen tužilji čije vraćanje je obezbeđeno založnom izjavom koju je dala zajmoprimac, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su ugovorne strane želele zaključenje ugovora o zajmu 48.000,00 evra koji je ugovor i izvršen od strane zajmodavca i da osporeni ugovor o zajmu nije prikrivao ugovor o zajmu 25.000,00 evra sa mesečnom kamatom od 1.800,00 evra. Pored toga kod utvrđenja da je GG samo posredovao u isplati zajma (novac zajmodavca isplatio je zajmoprimcu) pravilno nižestepeni sudovi nisu prihvatili tvrdnje tužilje da ugovor o zajmu nisu zaključili tužilja i tuženi. Stoga su neosnovani revizijski navodi tužilje da je ugovor o zajmu suprotan citiranim odredbama Zakona o obligacionim odnosima i da nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da ugovor o zajmu proizvodi pravno dejstvo i da stoga založna izjava nije ništava.

Ostalim navodima revizije zapravo se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja iz kog razloga se revizija u smislu člana 403. stav 3. ZPP ne može izjaviti na osnovu člana 407. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 153. i 154. ZPP.

Sa svega iznetog, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković