Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o službenosti

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 1290/2024 od 27.03.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 11210/20 od 07.12.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužilji na ime uspostavljene zakonske stvarne službenosti prelaska dalekovoda preko parcele koja je u njenom vlasništvu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilje usvojen ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i pitanja zastarelosti ove naknade. Revizijom tuženog ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pri oceni prigovora zastarelosti potraživanja, što je bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da se zastarelost potraživanja ceni u zavisnosti od utvrđene činjenice docnje dužnika, što znači da se radi o činjeničnom pitanju. Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revident uz reviziiju nije dostavio drugačije odluke sudova dostavljene u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade na ime zakonske stvarne službenosti tužilac je podneo 09.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković