Odbacivanje revizije u sporu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči kao o posebnoj reviziji primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu troškova za njegov sastav.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje (neimovinsku štetu) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili primenom člana 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnopm roku, u skladu sa pravnim stanovištem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda da se ova vrsta štete može dosuditi samo ako je prethodno usvojen prigovor stranke i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, što u konkretnom nije slučaj jer rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg 98/23 od 12.04.2023. godine nije utvrđena povreda ovog prava tužioca, čiji je prigovor odbijen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud smatra da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja materijalnog prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse budući da tužilac nije dostavio, niti se pozvao na odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o drugačijem odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je primenom odredbe iz stava 2. istog člana odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade neimovinske štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.09.2023. godine i vrednost predmeta spora je 600 evra.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da se, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje u kome revizija nije dozvoljena prema odredbi člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i da se radi o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, to je shodno članu 479. stav 6. ZPP Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženoj za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi sa članom 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Ukazuje se drugostepenom sudu da po povratku spisa izvrši ispravku svoje presude u stavu prvom izreke na osnovu člana 362. ZPP, jer je u pisanom otpravku presude ovog suda greškom napisano da se odbija kao neosnovana žalba tužene, umesto žalba tužioca.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković