Odgovornost države za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 195/23 od 07.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja blagovremeno je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanje sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2806/2021 od 29.07.2021. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje, i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 118/20 (St 57/10) i naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzme sve potrebne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka, te da o preduzetim radnjama obavesti predsednika Privrednog suda u Beogradu. Stečajni postupak nad „Investbankom“ AD Beograd pokrenut je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 10/02 od 03.01.2002. godine, a na dan otvaranja stečaja jedini akcionar navedene banke je bila Agencija za osiguranje depozita. U tom stečajnom postupku, ukupno potraživanje tužilje, koje potiče iz radnog odnosa sa kamatom za period od 03.01.2002. godine do 31.07.2012. godine (dan glavne deobe) obračunate po proporcionalnoj metodi, iznosi 30.489,53 dinara. Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje St 57/2010 od 07.12.2016. godine o delimičnoj deobi stečajne mase, te je tužilji na osnovu ovog rešenja utvrđen iznos od 2.509,19 dinara, rešenjem od 28.12.2017. godine iznos od 712,88 dinara i rešenjem od 30.09.2019. godine iznos od 532,86 dinara koji iznosi nisu isplaćeni jer stečajni poverilac koji je uredno pozvan nije dostavio broj računa i identifikacione podatke radi isplate. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 57/10 od 23.07.2020. godine zaključen je postupak stečaja nad „Investbankom“ AD Beograd u stečaju i nastavljen je postupak nad stečajnom masom kod ove banke koji je i dalje u toku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev iz razloga što krivicom tužilje zbog nedostavljanja instrukcija za plaćanje nije isplaćen iznos od 3.754,93 dinara, koji je utvrđen nakon tri deobe, a nije dokazala da bi u stečajnom postupku bila namirena za veći iznos od 3.754,93 dinara, pa je odbijen tužbeni zahtev za utuženom potraživanje od 27.094,60 dinara.

Revident osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova i smatra da je tužena odgovorna za imovinsku štetu koju potražuje tužilja, koja se odnosi na primanja iz radnog odnosa, kao i da za neisplatu preostalog iznosa je došlo iz razloga jer tužilja nije dostavila instrukcije za naplatu već isključivo zbog neefiksanog rada suda.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/2015), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su, bez njihove krivice, ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, sve na osnovu Zaključaka usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine.

U konkretnom slučaju, tužilji je, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2806/2021 od 29.07.2021. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St 118/20 (ST 57/10) prema stečajnom dužniku „Investbanka“ AD u stečaju, Beograd. Na dan otvaranja stečaja (03.01.2002. godine) jedini akcionar banke bila je Agencija za osiguranje depozita. Kod takvog stanja stvari, ispunjen je uslov za zasnivanje objektivne odgovornosti tužene u skladu sa citiranim zaključkom Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, budući da je potraživanje tužilje iz radnog odnosa ostalo nenamireno i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, zbog čega postoji osnova odgovornosti tužene za štetu koju tužilja potražuje.

Međutim, preko iznosa od 26.734,60 dinara pa do utuženog iznosa, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev. Naime, za tužilju su delimično rezervisana novčana sredstva po delimičnim deobama stečajne mase, koja nisu isplaćena jer tužilja nije dala instrukcije banci za njihovu isplatu. Radi se o rešenjima Privrednog suda u Beogradu od 07.12.2016. godine kojim je odoborena delimična deoba stejačne mase i tužilji utvrđen iznos od 2.509,19 dinara, po rešenju od 28.12.2017. godine iznos od 712.88, dinara i po rešenju od 30.09.2019. godine iznos od 532,86 dinara. Tužilji ova sredstva nisu uplaćena jer tužilja nije dostavila instrukcije za plaćanje. Stoga, kako je reč o iznosima koji su za tužilju rezervisani rešenjima o delimičnoj deobi, a tužilja nije dostavila instrukcije za plaćanje, tužena nije odgovorna što navedena sredstva nisu uplaćena na račun tužilje. Imajući u vidu ukupan iznos potraživanja, rezrevisana sredstva, to nenaplaćena potraživanje tužilje za koju je tužena odgovorna iznose 26.734,60 dinara.

Zato je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud u stavu drugom izreke, preinačio nižestepene odluke u navedenom delu i odbio tužbeni zahtev za naknadu štete u iznosu od 3.754,93 dinara.

Takođe, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 2806/2021 od 29.07.2021. godine, naloženo je stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve potrebne radnje u cilju okončanja stečajnog postupka. Ovaj rok nije istekao u momentu podnošenja tužbe 14.04.2022. godine, a tužilja je preinačila tužbu podneskom od 16.11.2022. godine, to po oceni Vrhovnog suda, uslovi za početak toka zatezne kamate u smislu odredbe člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima je ostvaren danom preinačenja tužbe.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP preinačio nižestepene odluke u delu zatezne kamate od momenta podnošenja tužbe od 14.04.2022. godine do 16.11.2022. godine.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji u pretežnom delu, pa joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 163. stav 2., 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, prema opredeljenom zahtevu, pripadaju troškovi celog postupka i to: za sastav tužbe i dva podneska iznos od po 9.000,00 dinara, za pristup i zastupanje na dva održana ročišta iznos od po 10.500,00 dinara, po 18.000,00 dinara za sastav žalbe i revizije, koji iznosi su uvećani po osnovu PDV.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković