Rešenje Vrhovnog suda Srbije o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom predlagača neosnovano se ukazuje na bitnu povredu učinjenu pred drugostepenim sudom iz odredbe člana 374. stav 1. istog Zakona, zbog nedostatka obrazloženja drugostepene odluke u pogledu odlučnih činjenica na osnovu kojih je određena visina naknade predmetne eksproprisane nepokretnosti. Drugostepeni sud nije učinio navedenu bitnu povredu odredaba postupka, imajući u vidu da je visina naknade za eksproprisane, predmetne, nepokretnosti utvrđena u prvostepenom postupku na osnovu izvedenih dokaza i činjeničnog stanja koje je drugostepeni sud prihvatio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Opštinske uprave Ub br. 465-231/15-04 od 05.03.2015. godine, predmetne nepokretnosti eksproprisane su za potrebe protivnika predlagača, u cilju otvaranja novog površinskog kopa ''Radljevo''. Na osnovu izveštaja Poreske uprave – Filijala Valjevo od 02.10.2024. godine, tržišna vrednost predmetne k.p. br. .../... KO ... iznosi 248,99 din/m2, kao poljoprivrednog zemljišta. Komisija veštaka je pri utvrđivanju tržišne vrednosti eksproprisane kat.parcele imala u vidu da je ona po nameni poljoprivredno zemljište, nepravilnog oblika, sa prilazom asfaltiranom putu – saobraćajnici UB – Lazarevac, sa kojom se graniči i da preko parcele prelazi seoski gasovod, kao i da je parcela predlagaču eksproprisana za potrebe RB ''Kolubara'', u cilju proširenja površinskog kopa ''Radljevo'', odnosno za rudarske radove, te da centralnim delom parcele prolazi instalacija dalekovoda, napojni kablovi koji su oboreni na zemlju, što znači da dalekovod nije u funkciji, jer je van upotrebe. Veštaci su pri oceni tržišne vrednosti predmetne parcele koristili komparativnu metodu - metodu poređenja, a kao komparativi su korišćeni poslednji registrovani prometi za poljoprivredno zemljište na osnovu podataka iz 2023. i 2024. godine, te su se veštaci izjasnili o konačnom iznosu tržišne vrednosti predmetne parcele od 300,62 din/m2. Tržišna vrednost parcele nije umanjena zbog prolaska dalekovoda imajući u vidu da on nije u funkciji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odluku o iznosu naknade predlagaču za eksproprisanu nepokretnost i njene pripatke doneli primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95...23/2001), na osnovu nalaza i mišljenja Komisije veštaka o proceni tržišne vrednosti predmetne kat.parcele kao poljoprivrednog zemljišta, nalazeći da je mišljenje veštaka zasnovano na činjenicama i podatacima prikupljenim neposrednim uvidom na licu mesta, kao i na osnovu lokacije, veličine parcele, blizine naselja i svih drugih parametara koji na tržišnu cenu poljoprivrednog zemljišta utiču i istu određuju na osnovu dovoljno uporednih podataka. Veštaci su se izjasnili da nema mesta poređenju predmetne parcele sa onim koje su eksproprisane za potrebe izgradnje auto-puta i gasifikacije i za koje je naknada isplaćivana kao za građevinsko zemljište jer to ovde nije slučaj.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95 ... 106/16), propisano je da se visina naknada u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja pravostepene odluke o naknadi. Procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

U konkretnom slučaju, predmetna parcela je pravnom prethodniku predlagača eksproprisana ''u cilju otvaranja novog površinskog kopa ''Radljevo'', za koji je javni interes utvrđen rešenjem Vlade Republike Srbije 05 br. 465-14593/2014 od 25.11.2014. godine''. Pošto je predmetna parcela poljoprivredno zemljište, sledi da je Komisija veštaka pravilno visinu novčane naknade utvrdila na osnovu činjenice da se radi o poljoprivrednom zemljištu i na osnovu detaljno prikupljenih podataka neposrednim uvidom na licu mesta, na osnovu lokacije, veličine parcele, blizine naselja i svih drugih parametara, tako što su argumentovano i obrazloženo objasnili razloge zbog kojih nisu koristili komparativne metode na koje je ukazivao predlagač.

Neosnovani su navodi revizije predlagača da je trebalo da Komisija veštaka procenu tržišne vrednosti predmetne parcele utvrdi tretirajući je kao građevinsku a ne kao poljoprivrednu. Suprotno tim navodima revizije predlagača, predmetna parcela nije građevinsko zemljište, niti postoji planski akt na osnovu koga bi bila izvršena takva promena njene namene, imajući u vidu da je pravnom prethodniku predlagača eksproprisana za potrebe RB ''Kolubara'', u cilju proširenja površinskog kopa ''Radljevo'', dakle za rudarske radove.

Navodi revizije predlagača kojima se, ustvari, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidu da predlagač neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković