Presuda Vrhovnog suda o punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju između supružnika

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Kovačević Kanazir, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Vavić Horovic, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1407/22 od 01.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 08.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1407/22 od 01.02.2023. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 452/19 od 23.02.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su ništavi i ne proizvode pravno dejstvo ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pokojnog VV bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene BB iz ..., kao davaoca izdržavanja, dana 03.06.2015. godine u Staroj Pazovi u kancelariji Javnog beležnika Petra Đorđevića broj OPU: 154-2015 i aneks ugovora o doživotnom izdržavanju zaključen između pokojnog VV, bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i tužene BB iz ..., kao davaoca izdržavanja, dana 22.04.2016. godine u Novom Sadu, u kancelariji Javnog beležnika Siniše Soro broj OPU: 681-2016 i da nepokretnosti i pokretne stvari koje su bile predmet ugovora i aneksa i to: vikend kuća – 6, površine 25 m2, sagrađena na parceli broj .., broj zgrade .., upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., potes ...; vikend kuća – 7, površine 25 m2, sagrađena na parceli broj .., broj zgrade .., upisana u listu nepokretnosti broj .. KO ..., potes ...; vikend kuća – 8, površine 25 m2, sagrađena na parceli broj .., broj zgrade .., upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., potes ...; trosoban stan broj .., površine 81 m2, koji se nalazi na ... spratu višestambene zgrade u ..., u ulici ... broj .. (broj zgrade .. u B listu nepokretnosti – 1. deo upisan kao ulica ...), sagrađen na parceli broj .. KO Novi Sad 2, upisan u listu nepokretnosti broj ..; putničko vozilo marke „Volvo“ model „...“, proizvoden 2005. godine, broj šasije ..., putničko vozilo marke „Toyota“, model „...“ proizveden 2011. godine, broj šasije ...; novčana sredstva sa tekućih računa kod banaka i to kod „Piraeus bank“ a.d. Beograd, „Credit Agricole Banka Srbija“ a.d. Novi Sad i „Eurobank“ a.d. Beograd, predstavljaju zaostavštinu pokojnog VV, što je tužena dužna trpeti, kao i da se obaveže tužena BB da tužiocu naknadi sve troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Tužilac je obavezan da tuženoj nadoknadi parnične troškove u iznosu od 320.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1407/22 od 01.02.2023. godine odbijena je žalba tužioca i navedena prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz čijih navoda sledi da je pobija zbog relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP učinjene pred prvostepenim sudom, koja nije sankcionisana od strane drugostepenog suda i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju je tužilac ukazao po odredbama člana 407. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je zasnovala vanbračnu zajednicu sa sada pokojnim VV 2010. godine, a brak su zaključili ...2013. godine. Tužilac je sin iz prvog braka VV, koji je umro ...2017. godine. Pokojni VV je dana 28.06.2011. godine sačinio pismeno zaveštanje pred svedocima, kojim je ostavio u nasleđe iza svoje smrti parničnim strankama na ravne delove zgradu sa prodavnicom i šest vikend kuća u ..., koje se nalaze na parceli broj ..; sredstva na računima koja se vode kod „Piraeus bank“ i „Meridian bank“; potraživanja od Privrednog društva u Belgiji po osnovu otplate pozajmice u iznosu od 150.000,00 evra i po osnovu Ugovora o prenosu komercijalnog know-how u iznosu od 200.000 evra; pokretnu i nepokretnu imovinu koju eventualno stekne nakon sačinjenja zaveštanja. U vreme zaključenja braka sa tuženom, VV je već imao određenih zdravstvenih problema zbog kojih je otežao hodao, bolovao je od dijabetesa i imao je ugrađena dva stenta. On nije bio zadovoljan odnosom tužioca, kao sina prema njemu, pa je u svrhu obezbeđenja nege i pomoći u vreme kada ne bude bio u mogućnosti da se sam stara o sebi, dana 03.06.2015. godine, kao primalac izdržavanja zaključio sa tuženom, kao davaocem izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju. Ovim ugovorom je nakon svoje smrti ostavio u nasleđe tuženoj zgradu poslovnih usluga sa prodavnicom i tri vikend kuće u ..., dva putnička automobila, kao i novčana sredstva na računima kod „Piraeus bank“, „Credit Agricole Banka Srbija“ i „Eurobank“, a zauzvrat tužena je preuzela obavezu da svakodnevno obezbeđuje potrebe primaoca izdržavanja vezane za dostojanstveno stanovanje, hranu, odeću, obuću, pružanje odgovarajuće nege, pažnje i pomoći u bolesti i starosti, da mu u slučaju teže bolesti obezbedi najstručniju moguću negu i zaštitu uz pomoć stručnog medicinskog osoblja i po potrebi zdravstvene ustanove, te snosi troškove lečenja, da se stara da primalac izdržavanja prima terapiju redovno i na pravilan način, te da snosi troškove njegove sahrane. Ranije sačinjeno zaveštanje nije opozvao, niti raspolagao imovinom koja je bila predmet tog zaveštanja, ali ne i predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon zaključenja ugovora, pokojni VV stekao je u svojinu trosoban stan u ..., na adresi ... broj .., pa je ova nepokretnost predmet aneksa ugovora o doživotnom izdržavanju koji su zaključile iste stranke dana 22.04.2016. godine, pod istim uslovima kao i u prvobitno zaključenom ugovoru. U toku 2016. godine, zdravstveno stanje pokojnog VV se pogoršalo, iziskivalo je medicinske pretrage i operativno lečenje, a tužena je u tim okolnostima ispunjavala sve ugovorom preuzete obaveze. Zajednica života tada se odvijala u stanu tužene u ... . Potom je VV prodao jednu od vikendica ćerki i zetu tužene, pa je kupio nepokretnost na ... 22.05.2017. godine, za koju nepokretnost je zaključio još jedan ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženom, kao davaocem izdržavanja. Pokojni VV i tužena su živeli u kući na ... do septembra 2017. godine, kada je on postao nepokretan, od kog vremena pa do smrti je tužena vodila računa o svim zdravstvenim i higijenskim potrebama pokojnog supruga. Nakon smrti ga je sahranila o svom trošku. U pokrenutom postupku za raspravljanje njegove zaostavštine prijavljene su četiri parcele u Katastarskoj opštini ... ukupne površine 11.862 m2, čamac bez kabine registrovan u ... i tri vikendice kojima nije raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Osim toga, prema podacima javnog beležnika u Francuskoj, VV u toj zemlji ima nepokretnu imovinu koja se još uvek vodi na njegovog pokojnog oca, iza koga nije sproveden ostavinski postupak.

Prvostepeni sud je odbio postavljeni tužbeni zahtev na osnovu člana 211. ZPP, nalazeći da su nužni naslednici u ovoj parnici svi zakonski naslednici pokojnog VV, a tužbom nije obuhvaćen njegov sin GG. Osim toga, prvostepeni sud zaključuje da su osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju i njegov aneks punovažni pošto njihov predmet nije sva imovina koju je pokojni otac tužioca imao za života, pa nema elemenata za zaključak da mu je namera bila da isključi tužioca iz nasledstva. Obaveza davanja izdržavanja ogleda se kroz razne aspekte, pre svega kroz negu, lečenje i pomoć, pa obaveza davaoca izdržavanja ne mora biti nužno praćenja davanjem materijalnih sredstava za izdržavanje, zbog čega nalazi da činjenica što tužena, kao davalac izdržavanja nije imala materijalnih sredstava ne utiče na punovažnost ugovora. Neosnovanim ceni i navode tužioca da ugovor o doživotnom izdržavanju od 03.06.2015. godine nije zaključen u skladu sa članom 177. Zakona o vanparničnom postupku, po kome za slučaj da učesnik ne zna jezik koji je u službenoj upotrebi, overi ugovora o doživotnom izdržavanju moraju biti prisutna i dva pozvana svedoka koja uz službeni jezik znaju i jezik učesnika. Za ocenu punovažnosti ugovora sud uzima u obzir odredbu člana 73. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da se smatra punovažnim ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi ako su ugovorne strane izvršile u celini ili pretežnom delu obaveze koje iz njega nastaju, a to je u konkretnom slučaju ispunjeno pošto je tužena svoje obaveze iz ugovora kontinuirano izvršavala više od dve godine do smrti pokojnog VV. Osim toga, utvrđeno je da se pokojni VV služio srpskim jezikom, te da je na ovom jeziku komunicirao sa svojim sagovornicima.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište da je tužbeni zahtev neosnovan po odredbama člana 211. ZPP, pošto u sporu za pobijanje punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu, ali ne moraju biti obuhvaćeni tužbom. Preostale razloge i zaključak prvostepenog suda da su pobijani ugovor i njegov aneks punovažni prihvata, uz ukazivanje da zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju između supružnika nije protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, te članova 188. – 190. u vezi sa članovima 25. i 28. Porodičnog zakona. U konkretnom slučaju, pobuda za zaključenje ovog ugovora nije bila u suprotnosti sa namerom zakonodavca iz člana 194. Zakona o nasleđivanju. Pokojnom VV briga i pomoć su bili potrebni, te je za ova davanja on mogao da prenese svojinu na tačno određenim stvarima supruzi, koja je preuzela obavezu da ove njegove potrebe zadovolji i svoju ugovornu obavezu ispunila u celosti.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odlučio da izjavljena žalba protiv prvostepene presude nije osnovana, a razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda o dopuštenom motivu za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju i njegovog aneksa. Tužena je potpuno ispunjavala obaveze koje je imala kao supruga u skladu sa članom 28. Porodičnog zakona, ali i u skladu sa ugovorom o doživotnom izdržavanju. Nije protivno moralu da i supružnici zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju, bez obzira na činjenicu što u skladu sa Porodičnim zakonom imaju obavezu međusobnog izdržavanja, brige i pomaganja. U konkretnom slučaju, ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je dve godine nakon zaključenja braka pokojnog VV sa tuženom, u vreme kada su njegova životna dob i zdravstveno stanje objektivno zahtevali da obezbedi pomoć i negu u starosti i bolesti, a tužiočevim odnosom vezanim za zadovoljavanje ovih potreba nije bio zadovoljan. Tužena se isključivo starala o svim svakodnevnim potrebama pokojnog VV, kao i o potrebama vezanim za negu nepokretnog bolesnika sve do njegove smrti. Stoga, životne okolnosti u kojima se našao pokojni VV opravdavale su zaključenje teretnog ugovora kojim je sebi obezbedio negu i pomoć do kraja života, pa pošto tužilac ne tvrdi da je on na bilo koji način učestvovao u zadovoljenju ovih potreba, nema okolnosti koje bi vodile zaključku da je cilj zaključenja ugovora bio izigravanje budućih naslednih prava dece, a ne zadovoljenje svojih aktuelnih potreba u nemoći i bolesti.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, pa je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić