Odbijena revizija za utvrđenje svojine na zemljištu nakon rušenja objekta

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2720/21 od 14.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 244/21 od 19.07.2021. godine u stavu prvom izreke sa rešenjem o ispravci istog suda od 20.10.2021. godine, dok je ista presuda preinačena u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine i to u celosti. Obavezan je tužilac da tuženima isplati troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 222.900,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava iz člana 407. stav 1. tačka 4. ZPP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u potvrđujućem delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

Revizija nije dozvoljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je suvlasnik sa delom od ½ na kat. parc. .. i .. obe KO ... dok su tuženi BB, VV i GG pre zaključenja spornog ugovora bili suvlasnici istih parcela sa idealnim udelom od po 1/6. Tuženi BB, VV i GG su kao prodavci zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa tuženom DD kao kupcem. Ugovor je overen kod javnog beležnika Nenada Manića iz ... pod Opu 72-2017 dana 21.08.2017. godine. Prethodno je tužena DD isplatila prodavcima kupoprodajnu cenu i to 2011. godine kojom prilikom je zaključen ugovor o poklonu istih suvlasničkih udela pomenutih nepokretnosti ali je utvrđeno da je taj ugovor o poklonu ništav pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 837/15 od 08.06.2016. godine. Tužilac je upisan kao vlasnik s udelom 1/1 na porodičnoj stambenoj zgradi broj .. i kao vlasnik pomoćne zgrade sa udelom od 1/1 na kp. .. obe KO ... . Tužilac kao suvlasnik nije bio zainteresovan da se koristi svojim pravom preče kupovine i nije se pojavio kao kupac suvlasničkih udela tuženih BB, VV i GG. Po predlogu tužene DD pokrenut je vanparnični postupak protiv ovde tužioca kao protivnika predlagača i u tom postupku doneto je pravnosnažno rešenje R 49/12 od 13.10.2013. godine kojim je izvršena fizička deoba. Utvrđene su mere i granice spornih parcela koje će pripasti u svojinu tužiocu i tuženoj DD sve prema nalazu i mišljenju veštaka geometra u tom postupku. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra od 02.09.2019. godine i dopunom od 03.02.2020. godine utvrđene su mere i granice putnog prostora koji služi za prilazak objektima i zemljišta koje je potrebno za redovnu upotrebu objekata tužioca na ovim parcelama. Istim nalazom je konstatovano da je porušena porodična stambena zgrada koja se nalazila na kat. parc. .. KO ... .

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji od 21.08.2017. godine neosnovan jer mu nije povređeno pravo preče kupovine. Tužilac prilikom utuženja nije deponovao potrebni iznos radi ostvarenja svog prava a osim toga ugovor nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima te da nisu bili ispunjeni uslovi za utvrđivanje ništavosti ugovora propisanih odredbom člana 103. ZOO. Utvrđeno je i da tužilac ima pravo svojine na zemljištu koje služi kao prilazni put do njegovih objekata kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu istih.

U odnosu na preostali deo tužbenog zahteva prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, a ovo iz razloga što je tužilac uknjižen kao suvlasnik parcela na ½, a uknjižen je i kao vlasnik objekata te da stoga ima pravo da mu se utvrdi da je vlasnik zemljišta koje se nalazi ispod objekata kao i zemljišta koje je neophodno potrebno za korišćenje istih i zemljišta koje je potrebno kao prilazni put.

Drugostepeni sud nije u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Ocenio je da je pravilno prvostepeni sud postupio kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u pogledu zahteva za utvrđivanje ništavosti ugovora o kupoprodaji jer je pravilno zaključeno da tužilac nije prilikom podnošenja tužbe deponovao potrebna sredstva kao iznos kupoprodajne cene što ukazuje na okolnost da nije bio zainteresovan za kupovinu parcele, te da se stoga ne može pozivati na ništavost ugovora zbog povrede prava preče kupovine.

U pogledu usvajajućeg dela tužbenog zahteva, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Ovo iz razloga što je u toku postupka utvrđeno da je na kat. parceli .., koju koristi tužena, porušen objekat koji je ranije postojao. U odnosu na kat. parc. .., gde se nalaze objekti tužioca a na koju parcelu tužilac ima mogućnost prilaza iz ulice, nije neophodno utvrđivati pravo svojine na zemljištu ispod objekta koje je neophodno potrebno za korišćenje objekata kao i za prilazni put. Ovo iz razloga što je tužilac upisan kao suvlasnik te parcele kao i objekata. Pri tome je od posebnog značaja činjenica da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Bujanovcu R1 49/2012 od 03.10.2013. godine izvršena deoba parcela, tako da je po tom rešenju koje je pravnosnažno tuženoj pripao deo kat. parc. .. u merama i granicama koje drži na licu mesta a koji deo je tužena nakon kupovine od strane ostalih tuženih ogradila, dok je tužiocu pripao deo kat. parc. .. u određenim merama i granicama. Naznačeno rešenje je još uvek validno, proizvodi pravno dejstvo i iz toga proizlazi da je između tužioca i tužene praktično izvršena faktička deoba zemljišta. Tuženoj je pripao kat. parc. .. a tužiocu kat. parc. .. KO ... . Na kat. parc. .. KO ... više ne postoji objekat pa nema ni osnova utvrđivati da vlasnik objekta ima pravo svojine na zemljištu ispod objekta kao i pravo nužnog korišćenja zemljišta okolo objekta i pristupnog puta. Naznačena prava vezuju se za vlasništvo na objektu, a kako objekat kao stvar više ne postoji, to nema osnova za potraživanje prava koja sleduju uz taj objekat tj. pravo svojine na zemljištu po naznačenim osnovama. Stoga je preinačio prvostepenu presudu u tom delu i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, od strane drugostepenog suda u preinačujućem delu, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Naime, evidentno je da je tužilac bio vlasnik objekta koji se nalazio na sada kat. parc. .. . Međutim, još u toku postupka utvrđeno je da predmetni objekat ne postoji tj. isti je srušen. Pravo svojine na zemljištu ispod objekta, pravo svojine na zemljištu koje je neophodno potrebno za korišćenje objekta i pravo na pristupni put proizlazi iz prava svojine na objektu. Kako je utvrđeno da objekat više ne postoji, to je time otpao i pravni osnov da tužilac može tražiti utvrđivanje prava svojine na predmetnom zemljištu vezano za napred opisani objekat. U pogledu ostalog zahteva tužioca pravilno je drugostepeni sud ocenio da je praktično izvršena deoba nepokretnosti – parcela što je učinjeno rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bujanovcu R1 49/2012 od 03.10.2013. godine. Po tom rešenju tuženoj DD je pripala kat. parc. .. dok je tužiocu pripala kat. parc. .. . Naznačeno rešenje je pravnosnažno isto proizvodi pravno dejstvo. Na kat. parc. .. nalaze se objekti koji su u vlasništvu tužioca pa s obzirom da je isti i vlasnik te parcele to je pravilno zaključeno od strane drugostepenog suda da tužilac nema ni pravni interes za utvrđivanje prava svojine i stoga se navodi revizije tužioca u tom delu ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP vezano za potvrđujući deo drugostepene presude i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos od 20.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija u tom delu nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković