Rešenje Vrhovnog suda o nedopuštenosti posebne revizije u imovinskopravnom sporu

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom predlaže. Razlozi koji opredeljuju ocenu o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, koji za predmet ima naknadu u visini umanjenje tržišne vrednosti nepokretnosti, dati su u obrazloženju pobijane presude. Dosuđenom naknadom zbog umanjenja tržišne vrednosti zgrade nadomešćuje se gubitak na strani oštećenog vlasnika objekta, prema realnom stanju na tržištu nepokretnosti i uslova dozvoljenog prometovanja. Zahtev za isplatu dinarske protivvrednosti određenog iznosa evra jesta zahtev za isplatu u domaćem novcu, i to onog iznosa novčanih jedinica u domaćoj valuti kojom se oštećenom licu nadomešćuje šteta koja je nastupila, za koju odgovornost snosi tuženi. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima o postojanju prakse pravnosnažnog odbijanja tužbenih zahteva za naknadu štete zbog umanjenja tržišne vrednosti nepokretnosti zato što tužbeni zahtev nije iskazan brojem novčanih jedinica u domaćoj valuti, već je opredeljen na dinarsku protivvrednost odgovarajućeg iznosa evra. Sudsku praksu čine samo pravnosnažne presude po istovetnim pravnim pitanjima koja se javljaju u primeni prava u istoj ili sličnoj činjeničnoj situaciji. Pozivanje revidenta na izvode iz pojedinih odluka instancionih sudova, ne znače da su donete u činjenično istoj ili bitno sličnoj situaciji kao u ovoj parnici, koja za predmet ima naknadu štete zbog umanjenja vrednosti nepokretnosti. Stoga, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse. U obrazloženjima presuda nižestepenih sudova donetih u ovoj pravnoj stvari izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovani u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava.

Stoga, pošto u ovom slučaju nema ni pravnih pitanja koja su od opšteg interesa ili su u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 16.06.2017. godine. Tužbeni zahtev glasi na isplatu dinarske protivvrednosti 36.000 evra.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković