Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete od grada

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužani su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Bitna povreda odredaba parničnog postupka ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pobijanom presudom je odlučeno o zahtevu tužilaca za naknadu materijalne štete prouzrokovane na objektima u njihovom vlasništvu, nastale usled vremenske nepogode – grad, te je sud odlučio delimičnim usvajanjem, a delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva, ceneći u usvajajućem delu da je na objektima za koje je dosuđena naknada štete došlo do prouzrokovanja štete jer tuženi nisu preduzeli sve zakonom potrebne mere, pa su odgovorni i dužni da istu naknade oštećenima, primenom odredbi Zakona o vanrednim situacijama, u vezi odredbe čl.172. Zakona o obligacionim odnosima.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.05.2019. godine. Tužioci su obični suparničari pa se vrednost predmeta spora pobijanog dela radi ocene dozvoljenosti revizije ceni prema visini novčanog potraživanja svakog tužioca zasebno.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tuženih nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković