Presuda Vrhovnog suda o odbijanju revizije u sporu za izmenu odluke o izdržavanju deteta

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu maloletna tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23), u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05 – 6/15) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 434/14 od 26.01.2015. godine, tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa izdržavanju maloletne tužilje plaća 4.000,00 dinara mesečno, počev od 16.11.2014. godine pa dok traju zakonski uslovi. U vreme donošenja ove odluke maloletna tužilja je bila stara pet meseci, živela je u zajednici sa majkom koja je bila bez prihoda i zdrava, kao i sa majčinim roditeljima, a porodica se izdržavala od obavljanja poljoprivrednih poslova. Tuženi je živeo u zajednici sa svojim roditeljima koji su bili penzioneri. Izdržavao se od mesečne zarade u iznosu od 22.000,00 dinara mesečno (koji rad se odvijao noću) i od povremenog obavljanja fizičkih poslova po selu. Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 435/23 od 07.12.2023. godine (donetom tokom ovog postupka), izmenjena je presuda Osnovnog suda u Kikindi P2 434/14 od 26.01.2015. godine, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev mal. tužilje i obavezan tuženi da ubuduće na ime njenog izdržavanja plaća 8.000,00 dinara mesečno (od podnošenja tužbe 02.11.2023. godine za izmenu prethodne sudske odluke), koja je u tom delu postala pravnosnažna, dok je preko tog iznosa do traženog iznosa od 12.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 49/24 od 31.01.2024. godine, usvojena žalba mal. tužilje i ukinuta prvostepena presuda u odbijajućem delu i odluka o troškovima parničnog postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Visina mesečne naknade za izdržavanje hranjenika po rešenju Ministarstva rada i socijalne politike iznosi 45.196,00 dinara mesečno, počev od 31.01.2024. godine.

Maloletna tužilja je sada stara 9 godina, živi u zajednici sa majkom i sestrom po majci (uzrasta godinu dana) u iznajmljenom stanu, za koji zakupnina iznosi 170 evra mesečno, uz obavezu plaćanja još 20.000,00 dinara mesečno za režijske troškove. Majka mal. tužilje je zaposlena, ostvaruje zaradu u iznosu od 55.000,00 dinara mesečno i nema ništa od imovine na svom imenu. Za sestru po majci mal. tužilje njen otac redovno plaća izdržavanje u iznosu od 9.500,00 dinara mesečno. Potrebe mal. tužilje za izdržavanje iznose 36.000,00 dinara mesečno, od čega za: ishranu 30,000,00 dinara jer je sklona gojaznosti, pa je majka bez posebnog uputa lekara počela sa posebnim režimom ishrane, odeću i obuću oko 4.000,00 dinara i sredstva lične higijene oko 2.000,00 dinara. Pored ovih troškova, postoje i dodatni troškovi za mal. tužilju na godišnjem nivou i to za: nabavku knjiga za školu od 8.000,00 dinara plaćeni početkom školske godine (po 670,00 dinara mesečno), troškove putovanja na Zlatibor od 30.000,00 dinara koje je platila majka (što iznosi po 2.500,00 dinara mesečno) i troškovi ekskurzije od oko 2.000,00 dinara godišnje (što iznosi po 167,00 dinara mesečno). Ne ostvaruje pravo na dečiji dodatak. Tuženi je do sada redovno plaćao izdržavanje i ponekad kupovao mal. tužilji nešto od garderobe ili stvari za školu. Tuženi je star 31 godinu, zaposlen je i ostvaruje zaradu u iznosu od 50.950,00 dinara. Završio je osmogodišnju školu. Obavlja poslove ... . Ne bavi se dodatnim radom. Ne boluje od hroničnih bolesti. Deo zarade ne prima na ruke. Živi u zajednici sa suprugom koja je zaposlena i mesečno zarađuje oko 70.000,00 dinara. Sa njima žive dve punoletne ćerke iz ranije veze njegove supruge od kojih je jedna na školovanju, za koju njen otac ne plaća izdržavanje, i zajedničko mal. dete koje je staro 5 godina. Žive u kući njegovog tasta gde režijski troškovi u zimskim uslovima iznose oko 30.000,00 dinara. Dete tuženog iz nove zajednice kreće u vrtić za koji treba izdvojiti oko 10.000,00 dinara mesečno. Tuženi nema u vlasništvu nepokretnu imovinu. Ima obavezu otplate kredita do 17.01.2029. godine, sa ratom od 25.000,00 dinara mesečno.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da su se stekli uslovi za izmenu ranije odluke u pogledu visine izdržavanja mal. tužilje iz razloga jer je od njenog donošenja proteklo skoro 9 godina, za koje vreme su povećane potrebe mal. tužilje kao primaoca izdržavanja, pozivajući se na član 164. u vezi članova 160., 161. i 162. Porodičnog zakona RS i člana 27. stvovi 1. i 2. Konvencije o pravima deteta. Obavezao je tuženog da plaća izdržavanje mal. tužilji u dosuđenom iznosu od 10.000,00 dinara mesečno, smatrajući da će tim iznosom, uz iznos koji majka odvaja za njeno izdržavanje, biti zadovoljene njene potrebe kao poverioca izdržavanja, uzimajući u obzir starosnu dob mal. tužilje i njene potrebe u vaspitanju, obrazovanju i razvoju, kao i imovinske prilike oba roditelja koji imaju obavezu da doprinose izdržavanju još po jednog deteta (mlađeg uzrasta od mal. tužilje), a preko tog iznosa do iznosa od 15.000,00 dinara tužbeni zahtev odbio. Prilikom odlučivanja o visini tužbenog zahteva vodio je računa o minimalnoj sumi za izdržavanje koja predstavlja korektivni faktor za određivanje potreba maloletne dece.

Drugostepeni sud je bio stava da su se ispunili uslovi za izmenu prethodne sudske odluke o visini obaveze izdržavanja mal. tužilje (presuda Osnovnog suda u Kikindi P2 434/14 od 26.01.2015. godine), prihvativši kao pravilno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku u pogledu redovnih potreba mal. tužilje na ime izdržavanja, mogućnostima tuženog da doprinosi njenom izdržavanju i imovinskim prilikama oba roditelja, uključujući i njihove obaveze izdržavanja prema još po jednom mal. detetu. Međutim, imao je u vidu da je prilikom odlučivanja prvostepeni sud zanemario činjenicu da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 435/23 od 07.12.2023. godine izmenjena prethodna sudska odluka o izdržavanju mal. tužilje, tako što je obavezan tuženi da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od po 8.000,00 dinara mesečno počev od 02.11.2023. godine, a preko tog iznosa do tada ukupno traženog iznosa od 12.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen, te da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 49/24 od 31.01.2024. godine ta odluka ukinuta u odbijajućem delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je mal. tužilja preinačila tužbu tražeći tužbenim zahtevom na ime izdržavanja iznos od po 15.000,00 dinara mesečno. Zbog toga je drugostepeni sud odbio žalbu mal. tužilje i potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu (preko 10.000,00 dinara do traženih 15.000,00 dinara), a delimično usvojio žalbu tuženog, preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu odluke o glavnom tužbenom zahtevu tako što je odbio deo zahteva da se tuženi obaveže da na ime svog doprinosa izdržavanju deteta plaća preko iznosa od 5.000,00 dinara, do dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe 02.11.2023. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonsku uslovi, a da dospele a neisplaćene rate plati odjednom roku od 15 dana. Drugostepeni sud je bio stava da će sa dosuđenim iznosom od 8.000,00 dinara (u kom delu je presuda Osnovnog suda u Kikindi P2 435/23 od 07.12.2023. godine postala pravnosnažna), uz iznos od 5.000,00 dinara (dosuđen presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 57/24 od 11.03.2024. godine), što čini iznos od ukupno 13.000,00 dinara mesečno, uz izdržavanje koje joj pruža majka, potrebe mal. tužilje u izdržavanju biti adekvatno zadovoljene. Ovo bez bez obzira što su potrebe mal. tužilje, prema iskazu njenog zakonskog zastupnika, 36.000,00 dinara mesečno, jer se potrebe mal. tužilje (stare 9 godina) po oceni drugostepenog suda mogu zadovoljiti i iznosom od 26.000,00 dinara mesečno, koji treba da obezbede oba roditelja, pri čemu je shodno članu 162. stav 3. Porodičnog zakona, imao u vidu mogućnosti tuženog, da ima još jedno maloletno dete (koje je staro 5 godina) iz druge zajednice prema kojem takođe ima obavezu izdržavanja, njegove imovinske prilike i mogućnosti ostvarivanja zarade, te da izdržavanje treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete koje uživa roditelj dužnik izdržavanja, dok preostali iznos na ime izdržavanja treba da obezbedi majka.

Drugostepena odluka je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Prema odredbi člana 164. Porodičnog zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti, zavisno od promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu ranije sudske odluke o visini izdržavanja maloletne tužilje (presuda Osnovnog suda u Kikindi P2 434/14 od 26.01.2015. godine) u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Pravilno je drugostepeni sud ocenio sve relevantne okolnosti propisane odredbom člana 160. Porodičnog zakona koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletne tužilje i to prema njenom uzrastu i mesečnim potrebama, kao i prema mogućnostima tuženog kao dužnika izdržavanja da doprinosi njenom izdržavanju, posebno imajući u vidu da on ima obavezu izdržavanja prema još jednom maloletnom detetu uzrasta 5 godina.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda imajući u vidu sve sve okolnosti konkretnog potrebe maloletne tužilje se mogu zadovoljiti iznosom od ukupno 26.000,00 dinara mesečno, imajući u vidu njen sadašnji uzrast, u kom iznosu treba da učestvuju oba roditelja (svako sa iznosom od po 13.000,00 dinara mesečno), koji imaju obavezu izdržavanja (svako od njih) prema još jednom mal. detetu (oba mlađa od mal. tužilje), a kojim iznosom njihova egzistencija (oba roditelja ostvaruju približno ista primanja: majka oko od 55.000,00 dinara, a otac oko 51.000,00 dinara) neće biti ugrožena. Procena majke mal. tužilje o troškovima ishrane za nju na mesečnom nivou zbog korigovanja ishrane (usled sklonosti mal. tužilje gojaznosti) nije potkrepljena adekvatnom medicinskom dokumentacijom.

U preostalom delu revizijom tužene se osporava utvrđeno činjenično stanje, što po članu 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen je kao neosnovan zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković