Rešenje o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije u sporu za naknadu štete

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti usled posttraumatskog stresnog poremećaja, nastalog kao posledica aktivnosti tužioca u OS SAO Krajina i njegovog ranjavanja 28.09.1991. godine. U vezi sa istim događajem tužiocu je ranije donetim presudama dosuđena naknada nematerijalne štete za fizičke bolove, strah, naruženost (P 6865/97 od 24.06.1998. godine) i za umanjenje životne aktivnosti (P 6620/98 od 16.03.1999. godine). Tužilac se javljao psihijatru 2008. i 2009. godine, a nakon toga 17.01.2018. godine, kada je kod njega konstatovan posttraumatski stresni poremećaj. Prvostepenu presudu kojom je tužbeni zahtev odbijen potvrdio je drugostepeni sud smatrajući da je potraživanje tužioca zastarelo, primenjujući član 377. Zakona o obligacionim odnosima i imajući u vidu da su oružani sukobi na prostoru nekadašnje SFRJ okončani 1995. godine, a da je tužba podneta 30.04.2019. godine.

S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda, i odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav prvi), a da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od dana kada je šteta nastala (stav drugi), kao i na opšteprihvaćeno stanovište medicinske struke prema kome se posttraumatski stresni poremećaj, koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa štetnim događajem, javlja u određenom, doglednom periodu vremena nakon ratnih iskustava, pod uslovom da su ona bila intenzivna u toj meri da su ostavila traumu koja je uzrokovala oboljenje (prvi, akutni simptomi bolesti javljaju se tokom prvih šest meseci od stresnog događaja, a protekom godinu dana bolest poprima hronični tok), zaključak o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti nastale bolešću PTSP ne odstupa od odluka ovog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim niti ujednačenim tumačenjem prava. S obzirom na izloženo, odlučeno je kao u prvom stavu izreke primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela od 400.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kada je vrednost evra iznosila 117,9547 dinara, pa je revizija nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP, zbog čega je odbačena drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković