Preinačenje drugostepene presude i usvajanje tužbe za pobijanje pravnih radnji dužnika

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca Fondacije „Aćimović“ humanitarna organizacija za školovanje dece u Srbiji, čiji je punomoćnik Slaviša Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Busarac, advokat iz ... i BB iz ..., čiji su punomoćnici Milan i Đorđe Drobac, advokati iz ..., radi utvrđivanja ništavosti i pobijanja pravnih radnji dužnika, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3909/18 i Gž 4666/18 od 13.08.2018. godine, u sednici održanoj 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3909/18 i Gž 4666/18 od 13.08.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog BB i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Užicu P 3888/17 od 30.03.2018. godine.

U ostalom delu se revizija tužioca ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi BB da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati 45.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu P 3888/17 od 30.03.2018. godine, stavom 1. izreke, utvrđeno je da založna izjava broj OPU .../... od 09.06.2015. godine data u formi javno beležničkog zapisa, na osnovu koje je konstituisana izvršna vansudska hipoteka prvog reda na nepokretnostima u svojini PD „Aćimović Žitomlin“ DOO i to na izgrađenim objektima i na zemljištu, konkretno naznačene oznake i površina, upisanih u LN broj ... KO ... i LN br. ... KO ..., ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu, pa je tuženi BB dužan trpeti da se tužilac naplati iz osnivačkih udela VV i AA, koje one imaju u ovom privrednom društvu do visine tužiočevih potraživanja u iznosu od 893.785,50 US dolara sa domicilnom kamatom počev od 23.03.2009. godine do isplate, kao i troškove spora u iznosu od 836.250,00 dinara, utvrđene pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P 21/11 od 12.11.2011. godine. Stavom 2. izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova ovog spora isplati 602.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu oznake Gž 3909/18 i Gž 4666/18 od 13.08.2018. godine, stavom 1. izreke, usvojena je žalba tuženog izjavljena protiv navedene prvostepene presude u delu stava 1. izreke, pa se presuda u tom delu preinačuje tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da založna izjava data u formi javno beležničkog zapisa na osnovu kojeg je konstitutisana izvršna vansudska hipoteka prvog reda na nepokretnostima u svojini privrednog društva Aćimović „Žitomlin“ DOO i to na izgrađenim objektima bliže opisanim u stavu 1. izreke, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu, što je tuženi BB dužan da trpi da se tužilac naplati do visine potraživanja u iznosu od 893.785,50 USA dolara sa domicilnom kamatom od 23.03.2009. godine kao i troškove spora u iznosu od 836.250,00 dinara, utvrđene navedenom pravnosnažnom presudom i da se naloži Službi za katastar nepokretnosti Čajetina da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude izvrši brisanje upisanog prava svojine u korist tuženog BB na nepokretnostima upisanim u LN br. ... KO ... i u LN br. ... KO .... Stavom 2. izreke, prvostepena presuda je ukinuta u delu stava 1. izreke, kojim je utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu za naplatu iz osnivačkih udela VV i AA koje one imaju u ovom privrednom društvu. Stavom 3. izreke, tužilac je obavezan da tuženom BB da na ime troškova parničnog postupka isplati 781.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj AA isplati troškove postupka od 323.115,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je delimično osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije osnovan revizijski navod da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno prvostepenom presudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P br.21/11 od 01.12.2011. godine, obavezani su GG i DD da solidarno na ime duga plate tužiocu Fondu „Aćimović“ iz Beograda iznos od 935.155,50 USD sa domicilnom kamatom od 23.03.2009. godine pa do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti, kao i troškove tog parničnog postupka u iznosu od 836.250,00 dinara. U tom postupku je utvrđeno da je ovde tužilac pravno lice koga su 2005. godine osnovali sada pok. ĐĐ iz ... i njegova supruga EE, sa ciljem obezbeđivanja i usmeravanja sredstava za školovanje talentovane omladine u Republici Srbiji. ĐĐ je za života pozajmio svojim sinovcima GG i DD iznos od 1.000.000 USD, koji su od tog novca kupili Poljoprivredni kombinat „Zlatibor“ iz Čajetine. Ovaj iznos je njegova supruga kao njegov jedini naslednik, ugovorom o ustupanju potraživanja od 22.10.2007. godine prenela na tužioca. Kako pozajmljeni novac nisu vratili ni ĐĐ, niti njegovoj supruzi kao zakonskom nasledniku to ih je sud navedenom presudom obavezao na to. Tužilac je na osnovu navedene pravnosnažne presude podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Užicu koji je doneo rešenje I br.980/13 od 07.05.2013. godine i odredio izvršenje na ukupnoj imovini izvršnih dužnika GG i DD. Zaključkom tog suda od 30.05.2014. godine, poveriocu Fondaciji „Aćimović“ predata je u svojinu i na korišćenje nepokretnost – trosoban stan u ... izvršnog dužnika DD koji je ovde tužilac prodao za 35.000 evra i za toliko je smanjen njihov dug. DD i GG su rođena braća, a AA, VV i ŽŽ su ćerke DD. Ugovorom o promeni osnivača, direktora i prenosu osnivačkih udela Preduzeća za proizvodnju, trgovinu i usluge „Aćimović Žitomlin“ DOO Kriva Reka, zaključenim i sudski overenim 18.09.2012. godine između DD i GG sa jedne strane i VV, AA i ŽŽ sa druge strane, ugovarači su se saglasili da je rešenjem Privrednog suda u Užicu Fi br.521/97 od 31.07.1997. godine izvršena transformacija i upis ovog preduzeća u registar privrednih subjekata. Pored ostalog, iz člana 2. ovog ugovora proizlazi da osnovni kapital društva predstavlja upisani novčani kapital u iznosima od 68.000,00 dinara i 5.000 USD, odnosno taj uplaćeni dinarski iznos i 2.500 USD, kao i nenovčani kapital koji čine više taksativno navedenih katastarskih parcela i objekata u ukupnom iznosu od 13.791.240,00 dinara. Ugovarači su se takođe saglasili da se istim vrši promena osnivača tako što umesto dotadašnjih osnivača DD i GG koji istupaju iz društva, kao novi osnivači koji stupaju u društvo i upisuju se: su VV i ŽŽ, sa po 33,33% udela i AA sa udelom od 33,34%. Dotadašnji direktor društva DD se razrešava a za novog direktora je imenovana AA. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P br.1/15 od 20.03.2015. godine (koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br.1077/15 od 20.01.2016. godine) usvojen je tužbeni zahtev ovde tužioca protiv VV i AA i ŽŽ i utvrđeno je da sudski overeni ugovor o promeni osnivača direktora i prenosu osnivačkih udela preduzeća „Aćimović Žitomlin“ od 18.09.2012. godine u delu kojim su DD i GG preneli svoje osnivačke udele u tom privrednom društvu na tužene VV i AA i ŽŽ, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu, pa su tužene dužne trpeti da se tužilac naplati iz njihovih osnivačkih udela koje imaju u ovom privrednom društvu i to do visine potraživanja utvrđenih pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P br.21/11 od 01.12.2011. godine u iznosu od 935.155,50 USD, umanjenom za iznos od 41.370,00 USD, što iznosi 893.785,50 USD sa domicilnom kamatom od 23.03.2009. godine pa do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti. AA je kao zakonski zastupnik PD „Aćimović Žitomlin“ DOO pred sudijom Osnovnog suda u Užicu koji je postupao u funkciji Javnog beležnika overila založnu izjavu Ov br. .../... dana 09.06.2015. godine kojom se kao jemac u ime ovog privrednog društva obavezuje na izmirenje zajma u iznosu od 300.000 evra sa rokom vraćanja od pet godina i izjavljuje neopozivo i bezuslovno da je ovo PD saglasno i da pristaje da se na osnovu ove založne izjave u korist založnog poverioca BB iz ... (inače zajmodavca po osnovu više ugovora o zajmu) u nadležni registar nepokretnosti upiše izvršna vansudska hipoteka prvog reda na nepokretnostima u svojini založnog dužnika bliže opisanim u stavu 1. izreke prvostepene presude. Privredno društvo kao dužnik je ovlastilo založnog poverioca da ukoliko potraživanje obezbeđeno ovom hipotekom ne bude plaćeno po dospelosti a najkasnije do 15.01.2012. godine, da isto može naplatiti iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu. Sastavni deo založne izjave je odluka osnivača založnog dužnika u vezi davanja ove založne izjave. Postupajući po predlogu izvršnog poverioca BB, Osnovni sud u Užicu je rešenjem I br.2232/15 od 03.08.2015. godine odredio predloženo izvršenje zabeležbom izvršenja u javne knjige, utvrdio vrednost nepokretnosti i prodao nepokretnosti izvršnog dužnika PD „Aćimović Žitomlin“ DOO. Zaključkom od 25.12.2015. godine poveriocu i kupcu BB koji je ponudio jedinu i najpovoljniju cenu, dodeljene su nepokretnosti izvršnog dužnika koje predstavljaju nepokretnu imovinu koja je predmet založne izjave od 09.06.2015. godine, što je konstatovano stavom 2. navedenog zaključka i određen je upis prava svojine na navedenim nepokretnostima u njegovu korist, uz istovremeno brisanje upisa prava svojine na ime ranijeg vlasnika – izvršnog dužnika a sve pod teretom hipoteke prvog reda upisane u korist ovde tužioca 09.12.2015. godine. Osnovni sud u Užicu je doneo Zaključak I br.398/16 od 24.03.2016. godine po predlogu ovde tužioca kojim je utvrdio da su VV i AA i ŽŽ, stupile na mesto izvršnih dužnika GG i DD i da se na osnovu pravnosnažne presude Višeg suda u Užicu P 1/15 od 20.03.2015. godine, određuje sprovođenje izvršenja protiv njih kao izvršnih dužnika, plenidbom, procenom i prodajom njihovih udela u navedenom privrednom društvu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužena AA kao zakonski zastupnik društva pre potpisivanja pobijane založne izjave znala za postojanje potraživanja od strane poverioca - ovde tužioca Fondacije „Aćimović“ koje je utvrđeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P 21/11 od 01.12.2011. godine. Ona, VV i ŽŽ, kao lica na koja su njihov otac DD i stric GG ugovorom preneli svoje osnivačke udele, znale su da je doneta pravnosnažna presuda P 1/15 od 20.03.2015. godine kojom je utvrđeno da sudski overeni ugovor o promeni osnivača, direktora i prenosu osnivačkih udela preduzeća „Aćimović Žitomlin“ DOO Kriva Reka u delu kojim su oni njima preneli svoje osnivačke udele u tom privrednom društvu, ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu i da su bili obavezani da tužiocu solidarno isplate dugovani iznos od 935.155,50 USD dolara; što ukazuje na to da one kao novi osnivači (na koje su ranije osnivači preneli svoje osnivačke udele) nisu mogle raspolagati svojim osnivačkim udelima u društvu do visine tužiočevog potraživanja, pa to nije mogla činiti ni AA kao zakonski zastupnik društva i davalac sudski overene založne izjave od 09.06.2015. godine, zbog čega ta založna izjava ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu.

Pored toga, zauzeo je pravno stanovište da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz članova 280, 283. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) za pobijanje dužnikovih pravnih radnji jer su zaključenjem založne izjave umanjeni udeli iz kojih tužilac kao poverilac može naplatiti svoje potraživanje koje je dospelo za naplatu pre sačinjavanja ove jednostrane hipoteke. Navedeni pravni posao preduzet je na štetu tužioca kao poverioca, a sve okolnosti slučaja po oceni prvostepenog suda ukazuju da su dužnici to učinili planski i namerno. Kako je založna izjava data 09.06.2015. godine, a tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 03.06.2016. godine, prvostepeni sud je pravilno zaključio da nije protekao rok za podnošenje tužbe iz člana 285. stav 1. ZOO. Ocenio je da je tuženi BB pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da su sporne nepokretnosti koje su predmet pobijane založne izjave njemu dodeljene zaključkom o dodeli i predaji Osnovnog suda u Užicu I br.2232/15 od 25.12.2015. godine, kojim je određen i naložen upis njegovog prava svojine na navedenim nepokretnostima nadležnoj službi za katastar, uz istovremeno brisanje upisa prava svojine ranijeg vlasnika Preduzeća „Aćimović Žitomlin“ DOO Kriva Reka.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište, ocenivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz odredbi članova 280-283 ZOO iz razloga što predmet tužbenog zahteva nije pobijanje dužnikovih pravnih radnji prema tuženom BB, pogotovo što on po njegovom stanovištu nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari jer nije on dao osporenu založnu izjavu, a obaveza leži na davaocu založne izjave. Pritom je imao u vidu da je pobijanu založnu izjavu dala tužena AA u odnosu na koju je tužilac podneskom od 13.02.2018. godine povukao tužbu i ona pristala na ovo povlačenje, što je prvostepeni sud konstatovao stavom prvim izreke rešenja od 30.03.2018. godine, a stavom drugim obavezao tužioca da joj naknadi troškove spora. Osim toga, drugostepeni sud je ocenio da založna izjava ne sadrži osnovne podatke propisane u članu 14. stav 2. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS“, br.15/2003) u vezi članova 9. i 10. istog zakona jer po formi i sadržini mora odgovarati ugovoru o hipoteci, zbog čega je zaključio da zato nema uslova da se tužiocu pruži sudska zaštita u okviru postavljenog tužbenog zahteva, a s obzirom na utvrđeno činjenično stanje.

Drugostepeni sud je stavom drugim izreke pobijane presude, ukinuo prvostepenu presudu u delu stava prvog izreke koja se odnosi na ovlašćenje tužioca da se naplati iz osnivačkih udela VV i AA koje one imaju u navedenom privrednom društvu, odlučivši na osnovu člana 393. stav 1. ZPP, jer je našao da je prvostepeni sud time prekoračio postavljeni tužbeni zahtev, budući da je odlučio o nečemu što tužilac nije ni tražio.

Po podacima iz sadržine ovih spisa i zapisnika sa ročišta na kojem je zaključena glavna rasprava pred prvostepenim sudom 30.03.2018. godine, proizlazi da tužilac nije postavio ovakav tužbeni zahtev, kao što je to i zaključio drugostepeni sud, zbog čega je pobijana odluka pravilno doneta u tom delu, pa nije osnovan revidentov navod da je donošenjem ove odluke drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 393. stav 1. ZPP.

Iz ovog razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke ove presude, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP.

Međutim, osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da je preinačujući deo drugostepene presude zasnovan na pogrešno primenjenom materijalnom pravu jer je po stanovištu ovoga suda prvostepeni sud pravilno zaključio da tužilac kao poverilac potraživanja koje je dospelo za naplatu pre sačinjavanja pobijane založne izjave, osnovano pobija ovu pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na njegovu štetu, tzv. paulijanskom tužbom na osnovu članova 280. i 283. ZOO, a protiv trećeg lica u čiju korist je preduzeta ova pravna radnja. Zato označavanje založne izjave jednostrane hipoteke samo kao pravne radnje koju je dužnik preduzeo na štetu tužioca u cilju onemogućavanja njegovog potraživanja, a u vreme kada je dužnik to znao a trećem licu u čiju je korist preduzeo pravnu radnju to bilo poznato ili moglo biti poznato, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud, samo po sebi ne podleže oceni njene sadržine u smislu da li odgovara ugovoru o hipoteci.

Osim toga, revident osnovano ističe da pitanje nedostatka svih elemenata u pogledu tužbenog zahteva iz člana 14. stav 2. Zakona o hipoteci predstavlja pitanje urednosti tužbe, a ne razlog da se odbije tužbeni zahtev. Pogotovo što i po stanovištu ovoga suda postoji pasivna legitimacija tuženog BB kao trećeg lica u čiju korist je preduzeta pobijana pravna radnja, a u situaciji kada je on upisan kao vlasnik nepokretnosti koje su mu dodeljene zaključkom o dodeli i prodaji Osnovnog suda u Užicu I br.2232/15 od 25.12.2015. godine, kojim je određen i upis njegovog prava svojine na navedenim nepokretnostima (uz istovremeno brisanje upisa prava svojine ranijeg vlasnika).

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je o njima odlučeno na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 154. stav 1. i 155. stav 2. i 163. stav 2. ZPP. Tužiocu su dosuđeni opredeljeni troškovi sastava revizije prema važećoj AT, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Iz svih izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić