Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o utvrđivanju svojine

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/2023 u daljem tekstu: ZPP). Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi prema tuženima da su tužioci suvlasnici na osnovu Zakona o nasleđivanju i to katastarske parcele broj ..., zv. „...-...“, po kulturi šuma četvrte klase u površini 4.22,66 ha i katatastarske parcele broj ..., zv. „....-...“, šuma četvrte klase, površine 1.05,67 ha, upisanih u posedovnom listu broj ... KO ... kao državna svojina, jer je nekadašnja katastarska parcela 47/1 u površini od 5 ha po kulturi šuma bila u svojini II pravnog prethodnika tužilaca, da su premerom, odnosno dešifracijom aerosnimka iz 1966. godine, a koji podaci su na snazi od 1970. godine, od stare katastarske parcele broj .../... KO ..., nastale nove parcele ... i ... KO ..., koje su predmet ovog postupka i da su iste prema Listu nepokretnosti ... KO ... u vlasništvu tužene Republike Srbije, čiji je korisnik tuženi JP „Srbijašume“. Prema rešenju Opštinskog suda u Novom Pazaru O.30/68 koje je postalo pravnosnažno 20.01.1969. godine, za zakonske naslednike iza pok. II na celokupnoj zaostavštini oglašeni su naslednici njegovi sinovi, ovde pravni prethodnici tužilaca, sada pok. JJ, pok. KK i pok. LL sa po 1/3. Kako je u konkretnom slučaju nesporno utvrđeno da su predmetne parcele 1970. godine, nakon obavljenog aerosnimka iz 1966. godine, izuzete iz posedovnog lista broj ... KO ..., i upisane u korist tužene Republike Srbije sa pravom korišćenja tuženog JP „Srbijašume“, iste nisu ušle u zaostavštinu pravnih prethodnika tužilaca, pa su nižestepeni sudovi ocenili da je zahtev tužilaca neosnovan iz razloga što tužioci nisu dokazali pravni osnov sticanja svojine na predmetnim nepokretnostima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenica utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa kao ni u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena. Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe je 50.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je prema srednjem kursu NBS iznosio 121,8722 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost od 410,27 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić