Odluka o nedozvoljenosti revizije u sporu za naknadu zbog službenosti
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tuženog u sporu za naknadu zbog konstituisane zakonske službenosti prelaska dalekovoda. Sud je ocenio da ne postoji potreba za ujednačavanjem prakse, dok vrednost spora od 11.025 dinara ne dostiže zakonom propisani cenzus.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16635/2024
18.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Katarina Ćosić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti i naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1867/24 od 21.05.2024. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1867/24 od 21.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1867/24 od 21.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4179/23 od 04.12.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost prelaska dalekovoda jačine 400kv br.460 TC Niš2 – TC Leskovac 2, koji je u vlasništvu tuženog, na kp.br. .., upisane u LN br. .. za KO ..., koja je u vlasništvu tužioca u površini od 735m2 a u merama i granicama bliže određenim u tom stavu izreke presude, isplati novčani iznos od 11.025,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4.12.2023. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 284.515,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a u slučaju docnje sa isplatom troškova da tuženi plati kamatu počev od dana docnje do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1867/24 od 21.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 121.440,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 117.440,00 dinara, počev od dana izvršnosti do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje zakonske stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca i naknada tužiocu na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o zastarelosti prava tužioca na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine o pravnom osnovu predmetnog potraživanja. Delom revizijskih navoda se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate novčane naknade podneta je 9.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 11.025,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje i utvrđenje i kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković