Odluka Vrhovnog suda o reviziji u sporu o faktičkoj eksproprijaciji

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju izgradnjom i postavljanjem stuba dalekovoda na parceli u suvlasništvu tužioca zauzet je deo parcele i trajno izuzet iz poseda, pa nije reč o konstituisanju stvarne službenosti i prelaska vodova vazdušnim putem preko parcele u susvojini tužioca, već je postavljanjem stuba dalekovoda izvršena faktička eksproprijacija dela parcele. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju faktičke eksproprijacije zemljišta, kada ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da je u konkretnom slučaju deo katastarske parcele tužioca zauzet izgradnjom dalekovodnog stuba, koji drži i koristi tuženi, da je tužiocu u ovoj parnici dosuđena naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti je tuženi dokazao postojanje različitih odluka i suprotno presuđenje u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Odluka nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužiocu isplati naknadu i o zastarelosti prava tužioca na tu naknadu, doneta je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda. Delom revizijskih navoda se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi isplate naknade podneta je 26.01.2015 godine, vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara. U podnesku od 31.10.2017. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev i kao vrednost predmeta spora označio iznos 30.422,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela od 11.648,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković