Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o raskidu ugovora o zakupu i iseljenju

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i primenom pravila o teretu dokazivanja, raskinut je ugovor o zakupu prostora u ulaznom holu stambene zgrade u površini od 5m2, koji se nalazi u prizemlju stambene zgrade u Novom Sadu, u Ulici ..., zaključen 17.12.1994. godine između tužene i pravnog prethodnika tužioca, jer tužena nije postupila po Odluci donetoj na sednici skupštine stambene zajednice od 21.01.2022. godine, kojom je bila obaveštena da se ugovor o zakupu raskida i da je u obavezi da zakupljeni prostor vrati u prvobitno stanje, odnosno sruši pregradni zid kojim je odvojila zakupljeni deo ulaznog hola u zgradu, kako bi se taj prostor osposobio za pristup dečijih, invalidskih kolica i sl. Tužena je obavezana da navedeni prostor dovede u prvobitno stanje i isti preda tužiocu slobodan od lica i stvari, kao i da mu, na ime neisplaćenog zakupa isplati nezastareli deo potraživanja od 640 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.05.2022. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i na ime izgubljene dobiti 40 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2022. godine, kao dana raskida ugovora, od kada se smatra nesavesnom, do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Kako tužena nije dokazala da je pretrpela štetu u iznosu od 1.324,92 evra do 2014. godine, ocenjen je neosnovanim istaknuti prigovor prebijanja.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.05.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 141.600,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković