Odbijena revizija za produženje supružanskog izdržavanja nakon isteka roka

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog. Činjenično stanje je pravilno utvrđeno i na isto je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je nakon razvoda braka podnela tužbu dana 09.03.2015. godine radi supružanskog izdržavanja. Postupak je okončan presudom Osnovnog suda u Somboru P2 560/15 od 05.04.2016. godine, kojom je obavezan ovde tužilac AA da na ime izdržavanja bivše supruge BB plaća mesečno 15% od mesečnog iznosa svoje penzije počev od 09.03.2015. godine kao dana podnošenja tužbe dok za to postoje zakonski uslovi, a najviše pet godina, a odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih 15% do traženih 40% od mesečnog iznosa penzije. Navedena presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 448/16 od 01.08.2016. godine. Tužena BB je protiv tužioca AA dana 04.01.2017. godine podnela tužbu radi izmene odluke o visini supružanskog izdržavanja, i taj postupak je okončan presudom Osnovnog suda u Somboru P2 5/17 od 24.04.2017. godine kojom je obavezan AA da na ime izdržavanja bivše supruge plaća mesečno 17% svoje mesečne penzije, počev od dana donošenja presude pa dok za to postoje zakonski uslovi i to administrativnom zabranom na penziji, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženih 50% od mesečnog iznosa penzije. Navedena presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 435/17 od 30.08.2017. godine, tako što je obavezan AA da pored dosuđenih 17% plaća još 8%, ukupno 25% od svoje mesečne penzije od dana donošenja presude dok za to postoje zakonski uslovi, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 3139/17 od 28.12.2017. godine odbio reviziju izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 435/17 od 30.08.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba članova 163. stav 1, 2 i 3, 167. stav 1. tačka 1. i stav 3. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, a protivtužbeni zahtev neosnovan. U konkretnom slučaju izdržavanje tužene je određeno pravnosnažnom presudom od 05.04.2016. godine počev od 09.03.2015. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, a najviše pet godina. Kasnije donetim presudama izmenjena je samo visina izdržavanja, što je sve bilo u roku od pet godina od određivanja trajanja izdržavanja supružnika. Rok iz člana 163. stav 2. Porodičnog zakona je po sili zakona istekao 09.03.2020. godine, jer je isteklo vreme trajanja izdržavanja, na koji način je izdržavanje prestalo. Istekom tog roka, bez zahteva za produženje izdržavanja, koji se mora podneti do isteka roka od pet godina, izdržavanje ne može biti produženo, jer prestaje po sili zakona samim istekom vremena trajanja i ne može se ponovo ostvariti. Tužena nije postavila zahtev za produženje izdržavanja do isteka roka od pet godina, već je protivtužbu sa zahtevom za produženje izdržavanja podnela tek 06.05.2022. godine, usled čega je njen protivtužbeni zahtev neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda i pravnu argumentaciju, nalazeći da je činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno i da su pravilno primenjene odredbe Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su postupili nižestepeni sudovi kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca, a odbili protivtužbeni zahtev tužene.

Neosnovano se u reviziji navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe Porodičnog zakona u pogledu računanja roka trajanja izdržavanja, da su rok od pet godina računali od dana donošenja prve presude a zanemarili sve kasnije donete presude, da su zbog toga pogrešno zaključili da je supružansko izdržavanje prestalo 09.03.2020. godine, i da zbog toga nisu cenili dokaze u prilog navoda tužene za produženje izdržavanja.

Odredba člana 163. stav 2. Porodičnog zakona propisuje da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Odredba člana 167. stav 1. tačka 1. istog Zakona propisuje da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja. Prema odredbi člana 163. stav 3. Porodičnog zakona izuzetno izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina, ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi. Uslov za primenu ove odredbe jeste da je zahtev za produženje izdržavanja podnet pre isteka roka od pet godina. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rok iz člana 163. stav 2. Porodičnog zakona za trajanje izdržavanja tužene od strane tužioca istekao 09.03.2020. godine, na koji način je izdržavanje prestalo po sili zakona. Kako je tužena zahtev za produženje izdržavanja podnela po isteku ovog roka, podnošenjem protivtužbe 06.05.2022. godine, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen, a protivtužbeni zahtev odbijen.

Stoga su svi revizijski navodi, kojima se u suštini ponavljaju navodi izneti u žalbi tužene, ocenjeni kao neosnovani.

Zbog iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković