Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti o naknadi štete

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 170/2023
20.06.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA, iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženog BB, iz ..., čiji je punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 108/22 od 28.09.2022. godine, u sednici održanoj 20.06.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 108/22 od 28.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 108/22 od 28.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 575/21 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 141.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2021. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezani da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 89.274,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 108/22 od 28.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon). Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog nemogućnosti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u isključivom vlasništvu tužilje, koje se u periodu od 03.03.2018. godine do 14.10.2020. godine nalazilo u posedu tuženog, bez pravnog osnova. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene članova 185., 186., 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Revizijom tuženog se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.