Presuda Vrhovnog suda o odgovornosti fakulteta za naknadu štete doktorandu

U odgovoru na reviziju tužilac je osporio revizijske navode tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 03.03.2010. godine prijavio doktorat na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i po tom osnovu na račun tuženog uplatio 100.000,00 dinara, a 15.03.2010. godine je podneo molbu Naučno- nastavnom veću tuženog da se odobri izrada doktorske teze. Veće je na sednici održanoj 29.03.2010. godine odredilo Komisiju za ocenu podobnosti teme doktorske disertacije sa zadatkom da daju mišljenje da li se može prihvatiti tema za izradu doktorske disertacije kandidata mr AA, uz napomenu da se pismeni izveštaj dostavi Naučno-nastavnom veću najkasnije do 08.06.2010. godine. Komisija je 23.06.2011. godine dostavila pozitivno mišljenje o prihvatanju teme doktorske disertacije, nakon čega je Naučno-nastavno veće na sednici održanoj 27.06.2011. godine prihvatilo izveštaj i odobrilo tužiocu izradu doktorske disertacije pod naslovom "... (...)". Izveštaj o podobnosti teme doktorske disertacije dostavljen je Veću naučnih oblasti pravno – ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu radi davanja saglasnosti. Na sednici održanoj 13.12.2011. godine, Veće naučnih oblasti pravno – ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu je dalo saglasnost, nakon čega je tužiocu za mentora određen prof. dr BB, o čemu je tužilac obavešten dopisom od 07.03.2012. godine, kao i o krajnjem roku u okviru kog može odbraniti doktorsku disertaciju (do 30.09.2016. godine), s tim da disertaciju preda do 30.09.2015. godine. Mentor tužioca, prof. dr BB je dopisom od 20.04.2012. godine obavestio Naučno -nastavno veće da je tužilac predao doktorsku disertaciju i da smatra da su se stekli uslovi za imenovanje Komisije za pregled i ocenu doktorske disertacije i predložio sastav komisije. Na predlog mentora, na sednici Naučno - nastavnog veća održanoj 23.04.2012. godine, određena je Komisija za pregled i ocenu doktorske disertacije u sastavu prof. dr VV, prof. dr BB, prof. dr GG, docent dr DD i dr ĐĐ. Nakon formiranja komisije, tužilac je bio dužan da u razumnom roku dostavi primerke doktorske disertacije za sve članove komisije. Tužilac je 11.02.2013. godine dostavio u dovoljnom broju primeraka doktorsku disertaciju i tuženom uplatio drugu tranšu od 100.000,00 dinara na ime odbrane doktorske disertacije. Istog dana, sekretar fakulteta je obavestio Komisiju za pregled i ocenu doktorske disertacije i tužioca da je određen nov rok za dostavljanje pismenog izveštaja za ocenu podobnosti doktorske disertacije tužioca do 12.04.2013. godine. Tužilac se tokom 2011., 2012., 2013. i 2014. godine putem e-maila obraćao mentoru prof. dr BB, molio ga da se iznesu činjenice u vezi sa njegovim radom, da je rad završen i da ne treba odugovlačiti i sa istim zahtevom se obraćao i prof. dr VV, kao i kancelariji za doktorske studije, dekanu i rektoru beogradskog Univerziteta. Mentor prof. dr BB je usmeno ukazao tužiocu na nedostatke doktorske disertacije, koje nisu otklonjene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da nije bilo zastoja u proceduri ili propusta tuženog koji bi doveli do toga da tužiocu isteknu rokovi za odbranu doktorske disertacije, već je u pitanju isključivo krivica tužioca, koja se sastoji u tome što nije otklonio primedbe na doktorsku disertaciju, koje su mu predočene od strane mentora, a zatim zbog činjenice da nije blagovremeno predao primerke konačne doktorske disertacije za članove komisije. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je Komisija dužna da dostavi izveštaj o doktorskoj disertaciji u roku od 60 dana od dana imenovanja, što je u konkretnom slučaju bio 23.06.2012. godine, prema oceni prvostepenog suda, usled navedenog propusta mandat Komisije za ocenu podobnosti doktorske disertacije je istekao, te je prestala bilo kakva odgovornost ili obaveza tuženog prema tužiocu. Iz navedenih razloga, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca u celosti.

Prema stanovištu drugostepenog suda, odluka prvostepenog suda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete od po 100.000,00 dinara na ime prijave i odbrane doktorske disertacije i naknadu nematerijalne za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti nije pravilna. Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilac je sudsku zaštitu u vidu materijalne i nematerijalne štete tražio zbog neorganizovanja odbrane doktorske disertacije tužioca u roku. Polazeći od činjenice da je u fazi ocene podobnosti teme doktorske disertacije Komisija za ocenu podobnosti teme doktorske disertacije dostavila pisani izveštaj godinu dana po proteku roka za dostavljanje izveštaja Naučno- nastavnom veću, kao i da u fazi ocene doktorske disertacije Komisija za pregled i ocenu doktorske disertacije nije dostavila pisani izveštaj Naučno-nastavnom veću, ni pozitivan niti negativan, a bila je dužna da ga dostavi u roku od 60 dana, prema zaključku drugostepenog suda, postoji odgovornost tuženog za štetu koju je tužilac pretpeo uplatom dve tranše od po 100.000,00 dinara na ime odbrane doktorske disertacije, a koju nije odbranio jer je nečinjenje tuženog, odnosno nepostupanje u rokovima propisanim Statutom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dovelo do toga da tužiocu isteknu rokovi za odbranu doktorske disertacije. Drugostepeni sud smatra da ne postoji krivica tužioca zbog neotklanjanja stavljenih primedbi kao jednog od razloga zbog kojih tuženi nije organizovao odbranu doktorske disertacije u roku, iz razloga što prema iskazu svedoka prof. dr BB - mentora tužioca, primedbe su iznete usmeno, a shodno proceduri odbrane doktorske Komisija je je bila dužna da primedbe iznese u pisanoj formi. Imajući u vidu navedeno, prema oceni drugostepenog suda, postoji odgovornost tuženog za neorganizovanje odbrane doktorske disertacije tužioca u roku i tuženi je dužan da tužiocu naknadi materijalnu štetu na ime uplate dve tranše za odbranu doktorske disertacije od po 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od uplate tranši, do isplate, saglasno odredbi člana 277. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud smatra da je tuženi neorganizovanjem odbrane doktorske disertacije, odnosno nečinjenjem, tužiocu prouzrokovao i nematerijalnu štetu u vidu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti. Tuženi je načinom ophođenja prema tužiocu, odnosno nečinjenjem i uskraćivanjem tužiocu odgovora na brojne molbe i zahteve da se ubrza i organizuje odbrane doktorske disertacije, povredio pravo na lični integritet, kao i čast i ugled, pa u smislu čl. 200. ZOO tužilac, prema stanovištu drugostepenog suda, ima pravo na naknadu usled pretrpljene nematerijalne štete. Pri oceni visine pravične naknade, vodeći se propisanim kriterijumima, drugostepeni sud nalazi da je pravična naknada 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, do isplate saglasno čl. 277. st 1. ZOO. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je doneo odluku kao u stavu trećem i četvrtom izreke drugostepene presude.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepena odluka je pravilna.

Odredbom člana 128. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br.76/05...97/08), propisano da lica koja su prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla akademski naziv magistra nauka mogu steći akademski naziv doktora nauka odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona najkasnije u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Stavom 2. istog člana propisano je da lica sa zvanjem magistra nauka koja nisu ostvarila pravo iz stava 1. ovog člana mogu se upisati na treću godinu doktorskih akademskih studija u odgovarajućoj oblasti u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom člana 57. Zakona o univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 21/2002), propisano je da kandidat brani doktorsku disertaciju u roku od pet godina od dana odobravanja teme (stav 1.), da se kandidatu može odobriti, na njegov zahtev, produženje roka za odbranu doktorske disertacije pod uslovima propisanim statutom fakulteta, odnosno univerziteta (stav 2.), da univerzitet daje saglasnost na predlog teme doktorske disertacije i na referat o urađenoj doktorskoj disertaciji kada se disertacija brani na fakultetu (stav 3.), da zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana podnosi fakultet (stav 4.), da na zahtev kandidata veće fakulteta, odnosno veće univerziteta određuje mentora (stav 5.), da se postupak odbrane doktorske disertacije bliže uređuje statutom fakulteta, odnosno univerziteta kada se doktorska disertacija brani na univerzitetu (stav 6.) i da se postupak davanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana uređuje opštim aktom univerziteta (stav 7.).

Statut Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, važeći u vreme kada je tužilac kao magistar nauka podneo prijavu za izradu doktorske disertacije, propisivao je da kandidat podnosi prijavu za izradu doktorske disertacije Veću fakulteta koji određuje Komisiju za ocenu naučne zasnovanosti i podobnosti teme disertacije (član 120. stav 1.). Komisiju za ocenu podobnosti teme doktorske disertacije čine tri nastavnika fakulteta (član 121. stav 1.). Komisija podnosi izveštaj u roku od dva meseca od dana kada joj je dostavljen predlog teme doktorske disertacije (član 121. stav 2.). Veće ocenjuje naučnu zasnovanost i podobnost predložene teme doktorske disertacije na osnovu izveštaja Komisije (član 122. stav 1.). Ako Veće fakulteta prihvati predloženu temu doktorske disertacije dostavlja je Univerzitetu na saglasnost (član 122. stav 2.). Po dobijenoj saglasnosti, Veće fakulteta odobrava izradu doktorske disertacije i određuje mentora (član 122. stav 3.). Mentor podnosi Veću fakulteta izveštaj o tome da li je doktorska disertacija podobna za ocenu (član 123. stav 1.). Na osnovu izveštaja mentora, u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja, Veće fakulteta određuje Komisiju za ocenu od najmanje tri nastavnika i istraživača od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na fakultetu, koja podnosi izveštaj o izrađenoj doktorskoj disertaciji (član 123. stav 2.). Izveštaj se podnosi veću fakulteta u roku od 60 dana od dana imenovanja (član 123. stav 3.). Doktorska disertacija i potpisani izveštaj stavljaju se na uvid javnosti u trajanju od najmanje osam dana (član 123. stav 5.). Po isteku roka iz člana 123. stav 5. Statuta izveštaj i eventualne primedbe razmatra veće fakulteta (član 124. stav 1). Veće fakulteta može izveštaj da prihvati, da vrati na dopunu ili da odbije (član 124. stav 2.). Usvojen izveštaj dostavlja se na saglasnost Univerzitetu (član 124. stav 3.). Odlukom kojom se prihvata izveštaj, Veće fakulteta određuje Komisiju za odbranu, od najmanje tri nastavnika i ispitivača od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na fakultetu (član. 125.). Po dobijenoj saglasnosti stručnog organa Univerziteta, Komisija u sporazumu sa kandidatom određuje dan i čas odbrane doktorske disertacije (član 126.).

Iz napred citiranih odredbi, proizilazi da su jasno i decidno bili propisani postupak prijave za izradu disertacije, rokovi i postupak samog načina izrade doktorske disertacije, davanja primedbi, te izveštaja od strane komisije, odnosno prihvatanja izveštaja o doktorskoj disertaciji, njegovog vraćanja na dopunu ili pak odbijanja od strane veća fakulteta, dostavljanja istog na saglasnost Univerzitetu, te konačno postupak odbrane doktorske disertacije. Takav postupak, nasuprot navodima revidenta, nije sproveden saglasno Statutu. Revident ukazuje na to da rad tužioca nije ispunjavao uslove da bude odbranjen. Međutim, iz činjeničnog stanja to ne proizilazi. O tome da li rad ispunjava ili ne ispunjava uslove odlučuje najpre mentor, koji saglasno gore citiranom Statutu podnosi Veću fakulteta izveštaj - da li je doktorska disertacija podobna za ocenu, a na osnovu izveštaja mentora, u roku od 30 dana od dana dostavljanja izveštaja, Veće fakulteta određuje Komisiju za ocenu, koja podnosi izveštaj o izrađenoj doktorskoj disertaciji. Izveštaj se podnosi veću fakulteta u roku od 60 dana od dana imenovanja. Tačni su navodi revidenta da nije bilo moguće da je doktorska disertacija odobrena od strane mentora i pre same prijave teme, ali je sam postupak kako pre odobravanja teme, kao i nakon odobravanja teme sproveden nesaglasno Statutu usled čega je došlo do propuštanja i konačnog roka za odbranu disertacije određenog u okviru roka predviđenog članom 57. stav 1. Zakona o univerzitetu, te tužiocu pričinjena šteta. Nasuprot navodima revidenta koji ukazuje na to da drugostepenom sudu nije poznat tok i sama procedura doktorskih studija, Vrhovni sud ukazuje da je drugostepeni sud pravilno zaključio, sledom gore citiranih odredbi, da nisu ispoštovani rokovi kako za dostavu izveštaja u pogledu podobnosti teme doktorske disertacije, tako i u pogledu same ocene podobnosti disertacije za odbranu. Naime, komisija je imala rok od dva meseca za dostavu izveštaja u pogledu podobnosti teme doktorske disertacije tužioca u smislu člana 121. stav 2. Statuta. Tuženi je taj rok znatno prekoračio s obzirom na to da je Komisija trebalo da izveštaj dostavi do 08.06.2010. godine, a izveštaj je dostavljen tek nakon godinu dana od isteka roka - 23.06.2011. godine. Jasno je da je Komisija u toj fazi postupka dala pozitivno mišljenje o prihvatanju teme, ne i same disertacije. Disertacija je predata docnije, u skladu sa određenim rokom za predaju. Mentor tužioca je dopisom od 20.04.2012. godine obavestio Naučno - nastavno veće da je tužilac predao doktorsku disertaciju i da smatra da su se stekli uslovi za imenovanje Komisije za pregled i ocenu doktorske disertacije i predložio sastav komisije. Međutim, nadalje, nakon prvog propusta roka od godinu dana, ponovo dolazi do propusta u proceduri propisanoj Statutom u pogledu izveštaja o podobnosti doktorske disertacije za ocenu. Činjenica da je tužilac primerke doktorske disertacije za sve članove Komisije dostavio 11.02.2013. godine, iako je Komisija radi ocene podobnosti doktorske disertacije formirana 23.04.2012. godine i da je Komisiji dat rok od dva meseca za dostavljanje izveštaja Naučno-nastavnom veću, nije od uticaja na drugačije odlučivanje. Navedeno iz razloga što je, nakon što je tužilac dostavio u dovoljnom broju primerka doktorsku disertaciju i uplatio drugu tranšu od 100.000,00 dinara na ime odbrane doktorske disertacije, istog dana Komisiji za pregled i ocenu doktorske disertacije određen nov rok za dostavljanje pisanog izveštaja za ocenu podobnosti doktorske disertacije tužioca, do 12.04.2013. godine. Komisija nije postupila saglasno Statutu i nije dostavila pisani izveštaj veću fakulteta u ovom novom roku. Osim toga, prema iskazu svedoka prof. dr BB, jedan od razloga što tužiocu nije omogućena odbrana doktorske disertacije u roku je taj što je prof. dr. VV, kao predsednik Komisije imao obaveze u ..., jer je bio ad hoc sudija u međunarodnom sporu Srbija – ... Zbog toga se nisu mogli ni predočiti eventualni nedostaci tužiocu, niti napisati izveštaj. Sa tim u vezi, pravilno ukazuje drugostepeni sud na to da sprečenost jednog od članova Komisije ne može biti opravdan razlog da se ne organizuje odbrana doktorske disertacije, već je u tom slučaju na tuženom bila obaveza izmene sastava Komisije, odnosno omogućavanje tužiocu odbrane doktorske disertacije. Profesor dr BB je u svom iskazu naveo da ga je tužilac konstantno “ubrzavao” i da je on pod nekim vidom pritiska brzo odredio komisiju, da je komisija pretrpela promene jer predsednik komisije, profesor VV, imao obaveze u ..., da tužiocu - dok se ne skupi komisija, nisu mogli biti predočeni eventualni nedostaci, niti je mogao biti sačinjen izveštaj, te da je na osnovu e-maila tužioca od maja 2014. godine u kome je navedeno da će u odsustvu izveštaja tužilac dalje svoje pravo ostvariti na drugi način, tužilac shvaćen da želi prekid saradnje. Iz iskaza ovog svedoka utvrđeno je, takođe, da je isti naveo da će komisija koncentrisano verovatno dati primedbe na njegov rad - najbrže što može. Sve navedeno nije saglasno propisanom postupku, pri čemu tužiocu, izveštaj od strane Komisije, kako pozitivan, tako ni negativan nikada nije predočen. Nemogućnost postupanja zbog odsustva člana Komisije, kao i „prekid saradnje“ na način opisan od strane imenovanog svedoka svakako nije predviđen kao deo postupka. Postoji procedura isticanja primedbi, te otklanjanja istih, ali svakako čak i da iste nisu otklonjene, dužnost je podnošenja izveštaja od strane mentora o tome da li je doktorska disertacija podobna za ocenu, a potom na osnovu izveštaja mentora i dužnost podnošenja izveštaja o izrađenoj doktorskoj disertaciji od strane Komisije za ocenu (član 123. stav 2. Statuta). Po isteku napred navedenog roka od 60 dana od dana imenovanja Komisije, pri čemu je, kako je napred navedeno, određen nov rok u tom pogledu, izveštaj i eventualne primedbe razmatra veće fakulteta koje može izveštaj da prihvati, da vrati na dopunu ili da odbije. Da li bi tekst rada tužioca zadovoljavao naučni standard, spoznalo bi se po ovako sprovedenoj proceduri, a koja nije ispoštovana i pored brojnih urgencija tužioca.

Što se tiče navoda revidenta da iznos štete ne može da bude opredeljen u visini školarine, jer student nema pravo na povraćaj ukoliko studije ne okonča, ovi navodi su takođe neosnovani. Tačno je se školarina ne vraća ukoliko se studije ne okončaju po redovnom toku stvari. Međutim, u konkretnom slučaju, ne radi se o povraćaju školarine, već o vidu nadoknade stvarne štete koja je prouzrokovana nizom propusta od strane tuženog, koji su doveli do isteka roka za odbranu disertacije, te sledom i nemogućnosti eventualnih otklanjanja primedbi u tom roku. Sledstveno tome, za tužioca jeste nastupila šteta u vidu umanjenja imovine u ukupnom iznosu uplata - radi prijave i odbrane disertacije – od 200.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana uplata tranši, do isplate, u skladu sa čl. 277. ZOO.

Što se tiče potraživanja naknade nematerijalne štete zbog povrede prava dostojanstva ličnosti, drugostepeni sud je takođe pravilno zaključio da tužiocu i ova naknada pripada i to u iznosu od 100.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom imajući u vidu kriterijume propisane članom 200. ZOO.

Pravo na ljudsko dostojanstvo je ljudsko pravo zajemčeno Ustavom republike Srbije (član 23. stav 1.), koje se neposredno primenjuje (član 18. stav 1.), neprikosnoveno je i svi su dužni da ga poštuju i štite, kako pravilno ukazuje i drugostepeni sud. Kao jedno od osnovnih ljudskih prava i sloboda je nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta pri čemu se između ostalog Ustavom jamči da niko ne može biti izložen ponižavajućem postupanju – čl. 25. Ustava RS. Svaka povreda časti i ugleda predstavlja vid povrede dostojanstva ličnosti. Tužilac se tokom postupka odbrane doktorske disertacije tokom 2011, 2012, 2013. 2014. godine putem e- maila obraćao mentoru i molio ga da se iznesu činjenice u vezi njegovog rada, da je rad završen i da ne treba odugovlačiti. Sa istim zahtevom se obraćao i prof. dr VV, kao i kancelariji za doktorske studije, dekanu i rektoru beogradskog Univerziteta, pri čemu je tuženi uskratio tužioca za odgovor na navedene molbe i zahteve. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak drugostepenog suda, da se tuženi načinom ophođenja prema tužiocu, odnosno nečinjenjem i uskraćivanjem tužiocu odgovora na brojne molbe i zahteve da se ubrza i organizuje postupak odbrane doktorske disertacije, povredio tužiočevo pravo na dostojanstvo ličnosti, kroz povredu prava na lični integritet, kao i čast i ugled, pa tužilac saglasno čl. 200. ZOO ima pravo na naknadu usled pretrpljene nematerijalne štete. Pri oceni visine pravične naknade, vodeći se kriterijumima koji su propisani odredbom člana 200. st. 2. ZOO, pravilno drugostepeni sud nalazi da je pravična naknada od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, do isplate, u smislu člana 277. stav 1. ZOO. Navedeno imajući u vidu napred navedeni višegodišnji kontinuitet tužioca u obraćanju licima koja su zadužena za iznošenje primedbi u vezi sa radom tužioca, da se radi o fakultetu kao visokoškolskoj ustanovi, koja obavlja delatnost visokog obrazovanja, između ostalog, naučno - istraživačku, ekspertsko - konsultantsku delatnost, te koja bi trebalo da u oblasti pravnih, pravno - ekonomskih, pravno - socioloških, pravnopolitičkih i pravno - istorijskih nauka ostvaruje akademski program i razvija naučno - istraživački i stručni rad, te da su profesori ustanove, kao takve, postupali upravo suprotno uspostavljenoj delatnosti i svojim kontinuiranim neprofesionalnim ponašanjem tužiocu izazvali posledicu osećaja poniženja i gubitka poverenja u istu.

Sledom svega navedenog, odluka drugostepenog suda iz stava prvog izreke je pravilna, a sledstveno tome, pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe čl. 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, neosnovana je revizija tuženog, te je Vrhovni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković