Rešenje o odbacivanju revizije u sporu male vrednosti za naknadu nematerijalne štete

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete, tužilac u toku postupka nije dokazao da su uvredljive reči izrečene od strane tuženog pred organom nadležnim za zaštitu njegovih interesa, dovele do povrede časti i ugleda tužioca zbog kojih je trpeo duševne bolove. Drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja i slobodnog sudijskog uverenja stao na stanovište da tužilac nije dokazao da je trpeo duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, čije trpljenje bi opravdalo dosuđivanje novčane naknade u smislu odredbe člana 200. stav 1. ZOO. Tužilac ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu ukazivanjem na konkretne sudske odluke, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer se pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda utvrđuje u svakom konkretnom slučaju prema okolnostima tog slučaja. Ne postoji potreba za novim tumačenjem prava u primeni odredbe člana 200. ZOO. Nisu istaknuta pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, na koji razlog se poziva tužilac.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora je 120.000,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Kako revizija nije dozvoljena prema izričitoj zakonskoj odredbi, to nema mesta ni primeni odredbe čl. 403 st. 2 tač. 2 ZPP.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković