Uspešno pobijanje ugovora o poklonu radi namirenja izdržavanja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonom dozvoljenih revizijskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu predstavljati revizijski razlog nema.

Predmet tužbenog zahteva je pobijanje Ugovora o poklonu kojim je otac tužilja kao poklonodavac raspolagao imovinom u korist tuženih, kao poklonoprimaca, a radi namirenja potraživanja tužilja u iznosu od 840.000,00 dinara.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ŽŽ i ĐĐ, roditelji tužilja, bili su u braku koji je razveden presudom Opštinskog suda u Požarevcu P 255/05-36 od 30.11.2005. godine, a poravnanjem zaključenim pred istiim sudom u predmetu P 2047/03-36 od 28.05.2004. godine, obavezan je ĐĐ da na ime izdržavanja zajedničke maloletne dece, ovde tužilja, AA, BB i VV, njihovom zakonskom zastupniku, majci, ŽŽ, isplaćuje mesečno iznos od 5.000,00 dinara, za svako dete počev od 01.06.2004. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Kako ĐĐ nije izvršavao zakonsku obavezu izdržavanja tužilja, u mesečnim iznosima utvrđenim navedenim poravnanjem, zakonski zastupnik tužilja pokušala je kroz više izvršnih postupaka pokrenutih tokom 2004. i 2005. godine da naplati dospelo potraživanje, ali bez uspeha, nakon čega su tužilje protiv istog Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu podnele krivičnu prijavu dana 29.08.2013. godine, koja je zavedena pod brojem Ktr 997/13 zbog izvršenja krivičnog dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ. Naredbom OJT u Požarevcu Kt 997/13 od 25.08.2014. godine odloženo je krivično gonjenje ĐĐ pod uslovom da neisplaćene obaveze izdržavanja isplati u 12 mesečnih rata. Kako je, nakon donošenja navedene naredbe ĐĐ izvršio novo krivično delo nedavanje izdržavanja, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu K 51/15- 39 od 29.03.2015. godine, ĐĐ je zbog izvršenih krivičnih dela nedavanja izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ utvrđeno jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, izrečena uslovna osuda, tako što je određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i ukoliko u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude isplati zakonskom zastupniku tužilja sve dospele, a neisplaćene rate izdržavanja, i to za dete, AA iznos od 230.000,00 dinara, za dete BB iznos od 280.000,00 dinara i za dete VV iznos od 280.000,00 dinara, ili ukupno 790.000,00 dinara. Tužilje, AA i BB, postale su punoletne do dana podnošenja tužbe, ali su se nalazile na redovnom školovanju i po tom osnovu dospeo je još dug dužnika izdržavanja za period od aprila meseca do avgusta meseca 2015. godine u ukupnom iznosu od 50.000,00 dinara na ime izdržavanja ove dve kćeri do dana podnošenja tužbe (5 meseci po 5.000,00 dinara za svaku maloletnu kćerku). ĐĐ do dana podnošenja tužbe nije isplatio ni jedan mesečni iznos izdržavanja. Ugovorom o poklonu OPU 53/14 od 18.09.2014. godine, zaključenim pred Javnim beležnikom Čedomirom Marjanovićem iz ..., ĐĐ je otuđio svoju celokupnu nepokretnu imovinu, bliže opisanu izrekom drugostepene odluke. Na osnovu navedenog ugovora izvršen je upis prava svojine u korist tuženih na nepokretnostima, koje su predmet ugovora o poklonu, sa po 2/12 na kp.br. .../..., .../... i ... upisane u LN ... KO ... (sa suvlasničkog udela ĐĐ, koji je sa drugim suvlasnikom, ZZ, imao u svojini na po ½ idealnih delova. Dužnik izdržavanja ĐĐ je bio zaposlen u ..., ostvarivao je zaradu od 73.000,00 dinara, ali kako mu nije produžen ugovor, zaposlio se u firmi „...“ čiji je osnivač njegova sadašnja supruga, na kom mestu ne ostvaruje prihode, odnosno radi bez zarade. Takođe u preduzeću za ... „...“ DOO ..., čiji je jedini osnivač ne ostvaruje zaradu, a društvo je u blokadi. Nema u svojini ni pokretnu ni nepokretnu imovinu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijlano pravo kada je tužbeni zahtev tužilja, za pobijanje pravne radnje dužnika, preduzete na štetu poverilaca usvojio.

Prema članu 280. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje potraživanja. Članom 281. stav 1. istog zakona propisano je da se teretno raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je treće lice sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta, to bilo poznato ili je moglo biti poznato. Prema stavu 3. člana 281. Zakona o obligacionim odnosima kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesporno proizilazi da je poklonodavac, ĐĐ, raspolagao predmetnim ugovorom o poklonu jedinom svojom imovinom u korist tuženih pri čemu ne ostvaruje nikakve prihode. S obzirom da ĐĐ, ne poseduje nikakvu drugu imovinu čijom bi prodajom tužilje mogle da namire svoje potraživanje, a što je posledica preduzete pravne radnje koja se u ovom postupku pobija, ugovora o poklonu, koji je zaključio dužnik, ĐĐ kao poklonodavac u korist tuženih kao poklonoprimaca, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev tužilja osnovan, u obimu potrebnom za namirenje tužilja po osnovu obaveze dužnika za izdržavanje istih, a u ukupnom iznosu od 840.000,00 dinara. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi iz člana 280. i člana 281. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima za pobijanje pravne radnje dužnika preduzete na štetu poverioca.

Neosnovano se revizijom ukazuje da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, jer tužilje nisu uspele da se namire u izvršnim postupcima pokrenutim protiv dužnika, odnosno da su izvršni postupci obustavljeni, pre nego što je došlo do namirenja, iz kojih razloga revident smatra da nema uslova za pobijanje pravne radnje dužnika, jer tužilje nisu dokazale insolventnost dužnika.

Ovo iz razloga što prema članu 280. stav 1. Zakona i obligacionim odnosima pravo na pobijanje dužnikovih pravnih radnji ima poverilac čije je potraživanje dospelo na naplatu. Činjenica da su izvršni postupci vođeni tokom 2004. i 2005. godine obustavljeni, ne znači da tužilje u ovom postupku nisu dokazale da prinudnim putem nisu u mogućnosti da se namire iz izmovine dužnika, kod činjenice da dužnik ne raspolaže ni pokretnom ni nepokretnom imovinom i nema nikakvih prihoda. Za uspešno pobijanje potrebno je da se dokaže verovatna insolvetnost dužnika u odnosu na mogućnost namirenja potraživanja tužilja, a tužilje su u ovom postupku dokazale nemogućnost namirenja svojih potraživanja od dužnika, čime su dokazale insolventnost istog.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković