Poveravanje dece ocu radi očuvanja stabilnosti i životnog kontinuiteta

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 400/23 od 28.11.2023. godine, donetom nakon održane rasprave pred tim sudom, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu jedan, dva, tri, četiri, šest, sedam, osam, devet i deset izreke. Stavom drugim izreke, tuženom kao ocu poverena su na samostalno vršenje roditeljskog prava maloletna deca stranaka i određeno da će prebivalište maloletne dece biti prebivalište oca. Stavom trećim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa tužilje kao majke i maloletne dece tako što će se viđanje odvijati svake prve i treće subote u mesecu, od 11,30 časova do 17,30 časova, s tim što će majka decu preuzimati i vraćati ispred Centra za socijalni rad u Lipljanu, pa je obavezan tuženi da tužilji omogući nesmetano dešavanje ličnih odnosa sa maloletnom decom na opisan način. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno po 7.000,00 dinara, ukupno 14.000,00 dinara, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec počev od pravnosnažnosti presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tužilja da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća još 5.000,00 dinara i za maloletnu GG još 1.000,00 dinara mesečno, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec počev od pravnosnažnosti presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se maloletna deca povere na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, da se uredi način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim kao ocem, da se obaveže tuženi da na ime doprinosa izdržavanju maloletne dece počev od pravnosnažnosti odluke pa dok za to postoje zakonski uslovi, mesečno plaća ukupno 12.000,00 dinara i to maloletnu VV 7.000,00 dinara i za maloletnu GG 5.000,00 dinara na ruke majke. Stavom sedmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da je drugostepeni sud izvođenjem dokaza na glavnoj raspravi upotpunio činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, te na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza u međusobnoj vezi utvrdio sve bitne činjenice za odluku o tužbenom i protivtužbnom zahtevu. Bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi sa 393. ZPP, nije učinjene pred drugostepenim sudom, jer je u porodičnim sporovima sud ovlašćen da odluku o vršenju roditeljskog prava, načinu održavanja ličnih odnosa i visini doprinosa za izdržavanja donese i uz primenu istražnog načela iz člana 205. Porodičnog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 10.08.2014. godine u ... iz kog imaju dve ćerke, maloletnu VV, rođenu ...2015. godine u ... i maloletnu GG rođenu ...2017. godine u ... . Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P2 600/20 od 04.11.2021. godine, koja je doneta u ovoj parnici, razveden je brak stranaka zaključen 10.08.2014. godine u ... na osnovu člana 41. PZ. Tokom trajanja braka stranke su živele u porodičnoj kući tuženog u ..., u zajednici sa njegovim roditeljima, sve do novembra 2018. godine, kada je tužilja napustila zajednicu i prešla da živi kod svojih roditelja u ... . Stranke su nakon toga nekoliko puta pokušale da nastave zajednički život, ali je zbog nestabilnog partnerskog odnosa došlo do trajnog prekida zajednice. Nakon prekida zajednice života, tužilja je živela sa roditeljima i bratom u njihovoj porodičnoj kući, a u međuvremenu je kupila stan u ... od 55 m2, s tim što je tužiljin otac podigao kredit za kupovinu stana koji otplaćuje tužilja. Tužilja je diplomirani ... zaposlena u VKV „DD“ Kruševac i ostvaruje zaradu od 40.000,00 dinara i ima mesečne troškovi za stan od 13.500,00 dinara, u koje ulaze troškove za utrošenu električnu energiju, vodu i grejanje. Mesečne potrebe tužilje su 12.000,00 dinara. Novčano je pomažu roditelji. Nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tuženi živi sa maloletnom decom u ..., u kući svojih roditelja površine 200 m2, koja se sastoji od prizemlja i sprata. Kuća je komforna, prostrana i odgovara potrebama porodice. Zaposlen je u Policiji Kosova u ..., na radnom mestu policajac i ostvaruje redovne mesečne prihode od 600 do 650 evra, zavisno od smena, a kada radi noćnu smenu i prekovremeni rad ostvaruje i veću zaradu. Roditelji tuženog su srednjih godina, vitalni i zaposleni. Majka tuženog ima ... firmu u prostorijama porodične kuće u ..., a otac tuženog je zaposlen u ... kao ... . Maloletna VV ima osam godina, učenica je trećeg razreda, a maloletna GG ima šest godina i učenica je prvog razreda Osnovne škole u ... . Maloletna deca stanuju blizu škole, u porodičnoj kući roditelja tuženog, imaju obezbeđenu dečiju sobu i sve uslove za normalan rast i razvoj, idu u školu tenisa za koju se mesečno izdvaja 150 evra i pohađaju privatne časove engleskog jezika koji koštaju 50 evra mesečno. Mesečne potrebe maloletne dece, koje se odnose na ishranu, užine za školu, knjige i školski pribor su 15.000,00 – 20.000,00 dinara, a za odeću se izdvaja 150 evra, ali ne svaki mesec. Tužilac iz vanbračne zajednice sa ĐĐ ima sina EE za koga ne plaća izdržavanje, ali kupuje sve što je potrebno za njegovo izdržavanje. Nakon napuštanja bračne zajednice, tužilja je u prvo vreme viđala devojčice kada je dolazila u ... i odvodila ih kod svoje rodbine u ..., ali su se kasnije zbog poremećenih odnosa stranaka, izricanjem mere zaštite od nasilja u porodici tuženom i konačnog napuštanja zajednice od strane tužilje, viđanje i kontakti sa decom proredili. U toku parničnog postupka određene su privremene mere kojima je uređen način održavanja ličnih odnosa majke i maloletne dece koji se izvesno vreme uspešno sprovodio u Centru za socijalni rad u Gračanici, u kontrolisanim uslovima, da bi nakon proširenja modela viđanja na viđenje vikendima uz noćenje, zbog protivljenja tuženog navodima da deca ne žele i da nisu spremna na odlazak u ... i noćenje u domaćinstvu majke, ponovo prestao kontakt majke i maloletne dece. Viđanje sa maloletnom decom sa majkom se sada odvija u Centru za socijalni rad u Lipljanu u kontrolisanim uslovima. Centar za socijalni rad u Kruševcu i Centar za socijalni rad u Gračanici su tokom postupka dostavili izjašnjenja u pogledu procene podobnosti roditelja, predloga povere i viđanja njihove maloletne dece. Prema izjašnjenju Centra za socijalni rad u Gračanici otac poseduje potrebne kapacitete za vršenje roditeljskog prava, deci pruža osnovnu negu i emocionalnu toplinu, kao i bezbednost i sigurnost koja omogućava pozivitan okvir za neposredno staranje o maloletnoj deci, deca su adaptirana na postojeće uslove kao i da je tuženi preuzeo ulogu primarnog roditelja i uz pomoć i podršku članova svoje porodice zadovoljova potrebe maloletne dece. Prema izjašnjenju Centra za socijalni rad u Kruševcu samostalno vršenje roditeljskog prava treba poveriti majci, a otac je brižan i negujući roditelj ali zbog prirode svog posla i smenskog rada je prinuđen da angažuje svoje roditelje jer nije u mogućnosti da isprati sve potrebe dece na dnevnom nivou.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu presudu.

Pravilno je drugostepeni sud u smislu člana 266. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, rukovodeći se najboljim interesom maloletne dece, maloletne VV i GG poverio ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i dr) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Drugostepeni sud je imao u vidu da oba roditelja imaju dobre kompetencije i sposobnost da mogu samostalno da vrše roditeljsko pravo, ali i da su maloletna deca kao sestre međusobno privržene i vezane jedna za drugu, da žive kod oca od rođenja koji je preuzeo ulogu primarnog roditelja, da se otac brine i stara o maloletnoj deci i da je brižan i negujući otac, o čemu se izjasnio Centar za socijalni rad u Gračanici u priloženom izveštaju. Imajući u vidu navedeno, kao i prisutan rizik od nastupanja štetnih posledica izmeštanja maloletne dece iz sredine u kojoj sada žive sa ocem, pravilno je procenio drugostepeni sud da je najbolji interes maloletne dece da budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu.

S tim u vezi, ukazivanje revizije na okolnost da izveštaji Centra za socijalni rad u Kruševcu i Centra za socijalni rad u Gračanici nisu usklađeni, ne dovodu u pitanje pravilnost odluke drugostepenog suda po pitanju poveravanja maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava jednom od roditelja, u ovom slučaju ocu. Ovo stoga jer je drugostepeni sud pravilno cenio sadržinu oba pribavljena izveštaja i datih izjašnjenja u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima, u smislu člana 270. u vezi člana 6. i člana 266. Porodičnog zakona, pa je osnovano dao prednost izveštaju Centra za socijalni rad u Gračanici, zasnovanom na neposrednom uvidu u porodične prilike na terenu, uz navođenje razloga koje kao pravilne prihvata i Vrhovni sud.

Najbolji interes maloletne dece, drugostespeni sud je pravilno procenio i prilikom odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa sa majkom, primenom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona. I po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na do sada izrečene mere zaštite i teškoće prelaska administrativne granice, odluka da se viđanje maloletne dece sa majkom odvija na određen način u svakodnevnom okruženju, u mestu njihovog prebivališta, jeste najbolji interes maloletne dece. Preuzimanje i vraćanje dece ispred Centra za socijalni rad u Lipljanu otac je ne samo dužan već i voljan da omogući, pa je suprotno navodima revizije određen model viđanja za majku moguć i izvršiv.

S obzirom na do sada izneto, poveravanje maloletne dece na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu u datim okolnostima ne znači njihovo otuđenje od majke, kako se to revizijom neosnovano ukazuje, već očuvanje njihovog postojećeg životnog kontinuiteta i stabilnosti uz istovremeno stvaranje realnih uslova za održavanje i razvijanje odnosa sa majkom kao drugim roditeljem, saglasno članu 6. i 67. Porodičnog zakona.

Odluku o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece drugostepeni sud je odredio u novcu u skladu sa članom 160., 161, 162. i 163. Porodičnog zakona i dovoljno obrazložio. Mesečnom sumom za koju je obavezana, tužilji neće biti ugrožena njena egzistencija (nema drugih obaveza izdržavanja, radno je sposobna i ostvaruje redovna mesečna primanja).

Pravilno je primenjen i član 207. Porodičnog zakona u pogledu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković