Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu posebnu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na potrebu da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, novo tumačenje prava i potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu troškova sastavljanja tog odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je povraćaj novca tužiocu za nerealizovano putovanje i neizvršene usluge obuhvaćene programom putovanja po ugovoru – potvrdi br. .. od 01.02.2020. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je primenom odredbe člana 137.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 2, 3. i 5. Uredbe o ponudi za zamensko putovanje za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti covid 19 izazvane virusom Sars- cov-2 (''Službeni glasnik RS'', br. 63/2020), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, da tužilac kao putnik, nije prihvatio ponudu za zamensko putovanje i da u vreme podnošenja tužbe i u vreme donošenja prvostepene presude nije protekao rok u kome je, prema gore navedenoj Uredbi, organizator putovanja u obavezi da izvrši povraćaj uplaćenih sredstava. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi činidbe i povraćaja novca tužilac je podneo 28.05.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 153.690,13 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda u ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Preinačenje odluke nije od uticaja na odlučivanje o reviziji na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je posebnom odredbom zakona (član 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku) isključeno pravo na izjavljivanje revizije, pa posebno pravilo isključuje primenu opšteg pravila.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženom trošak na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije nije bio potreban u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković