Odbacivanje revizije u sporu o kreditu zbog vrednosnog cenzusa

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o reviziji tuženih, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku u kome je tužilac, kao poverilac, predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice protiv izvršnih dužnika, ovde tuženih, u ovoj pravnoj stvari, podneo 27.11.2009. godine, da je nakon stavljanja van snage rešenja o izvršenju i dostavljanja parničnom odeljenju suda, prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 817/17 od 09.11.2017. godine ukinuta u delu, a pravnosnažna presuda doneta 13.09.2018. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Naime, primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tuženih ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate po tužbi i utvrđenja ništavosti ugovora po protivtužbi, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice tužilac u ovoj pravnoj stvari, podneo je 27.11.2009. godine, radi isplate, a tuženi su protivtužbu podneli 22.04.2016. godine, radi utvrđenja ništavosti ugovora o namenskim potrošačkim kreditima, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 773.563,15 dinara, koji iznos prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje – utvrđenje i novčano potraživanje – isplata, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić