Određivanje mera zaštite od nasilja u porodici radi očuvanja duševnog zdravlja

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Navodima revizije u pogledu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, među parničnim strankama se vode brojni prekršajni postupci i u osnovi sukoba su nerešeni imovinskopravni odnosi. Tuženi BB je brat tužilje AA, a tužena VV je supruga tuženog BB. Dana 23.07.2018. godine, tužena VV je iskoristila priliku kada su vrata bila otvorena prema dvorišnom delu kuće u kojem živi tužilja, ušla u kuću, sela za trpezarijski sto i pozvala tuženog BB, jela voće na koje je naišla i razbacivala otpatke po kući i vređala tužilju. Tokom prvostepenog postupka, tužilja je priznala da je tuženoj VV uputila reči: „Šta ćeš tu đubre jedno?“ i „Na čijoj stolici sediš, barabo jedna?“ (navedene izjave tužilje i tužene VV mogle su se čuti na audio snimku koji je prvostepeni sud preslušao u ovom postupku). Centar za socijalni rad je radi odlučivanja o merama nasilja, dao mišljenje, da se tužilji i tuženima odredi mera zaštite od nasilja u porodici i to zabrana uznemiravanja, kontaktiranja i komuniciranja, kao i zabrana približavanja na udaljenosti manjoj od 30 metara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, pravilno je određena mera zaštite od nasilja u porodici, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude (stav prvi i treći izreke), zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, pravilan je zaključak da u radnjama tuženih ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05, 72/11, 6/15), zato što je opisanim ponašanjem tuženih prema tužilji bilo ugroženo duševno zdravlje i spokojstvo tužilje, zbog čega je pravilno određena mera zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. Porodičnog zakona.

Isto tako, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda ni navodi revizije kojima se ukazuje na iskaz svedoka GG, da se u konkretnoj situaciji za nasilje smatra ponašanje koje ne predstavlja nasilje i da tuženi BB nije bio u kući, niti je rekao ijednu reč tužilji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, između ostalog da se među parničnim strankama vode brojni prekršajni postupci i da je osnov sukoba nerešen imovinskopravni odnos, predlog Centra da se tuženima i tužilji odredi mera zaštite od nasilja u porodici i to mera zabrana uznemiravanja, kontaktiranja i komuniciranja, kao i zabrana približavanja na udaljenosti manjoj od 30 metara, a sve u cilju daljeg sprečavanja nasilja u porodici, odnosno onog ponašanja kojim bi bilo ugroženo duševno zdravlje i spokojstvo.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženih i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, doneta na osnovu člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić