Presuda o reviziji; odgovornost Garantnog fonda za štetu iz saobraćajne nezgode

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju 26.02.2013. godine tužilac (rođen 1944. godine) je povređen kao putnik u žutom zglobnom autobusu na liniji ..., koji je bio u vlasništvu Javnog gradskog prevoza GSP Beograd i kod koga je prijavljeno tužiočevo povređivanje, tako što je pao prilikom kočenja autobusa, a kojim vozilom je upravljao neidentifikovani vozač-NN vozač. Svi autobusi u vlasništvu GSP Beograd u vreme štetnog događaja bili su osigurani kod Kompanije „Dunav osiguranje“ za štete pričinjene trećim licima. Takođe je utvrđeno da je u vreme štetnog događaja javni prevoz na liniji ... obavljao i prevoznik „Lui travel“ koji nije posedovao zglobne autobuse, već samo solo autobuse. Putnici sa stajališta na kom je tužilac izašao iz autobusa, su pozvali hitnu pomoć koja ga je prevezla u Urgentni centar. Tom prilikom tužilac je zadobio tešku telesnu povredu leve nadkolenice, koja je prouzrokovala naruženost srednjeg stepena u vidu ožiljka u predelu leve nadkolenice, nestabilnosti pri hodu i narušenoj šemi hoda pomoću štapa. Usled zadobijene povrede tužilac je trpeo fizičke bolove i strah utvrđenog intenziteta i trajanja. Nakon završenog bolničkog lečenja i rehabilitacije ostvario je pravo na tuđu negu i pomoć, koja mu je bila neopohodna. Doživljeni strah je ostavio posledice na psihičkom planu i prouzrokovao umanjenje životne aktivnosti 12% sa neuropsihijatrijske strane, a sa ortopedsko-traumatološke strane postoji umanjenje životne aktivnosti od 28%. Iz usaglašenih nalaza veštaka ortopedsko- traumatološke i neuropsihijatrijske struke umanjenje opšte životne aktivnosti tužioca sa oba aspekta iznosi 34 % trajno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 76. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (“Službeni glasnik RS'', br.51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012, 7/2013), za obavezivanje tuženog da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu i materijalnu štetu, iz štetnog događaja za koju je isključivo kriv vozač autobusa, s obzirom na to da je šteta pričinjena, odnosno nastala u nepoznatom autobusu, a da identitet vozača nije mogao biti utvrđen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, smatrajući da je osnovan istaknuti prigovor tuženog o nedostatku pasivne legitimacije i odbio tužbeni zahtev jer je šteta tužiocu prouzrokovana poznatim vozilom GSP-a osiguranim kod Kompanije „Dunav osiguranje“, zbog čega tuženi nije u obavezi da tužiocu naknadi nastalu štetu u smislu člana 74. i 76. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Odredbom člana 74. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (“Službeni glasnik RS'', br.51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012, 7/2013), propisano je da se Garantni fond osniva radi ekonomske zaštite putnika u javnom saobraćaju i trećih oštećenih lica u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva kao i za štetu za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak u skladu sa ovim zakonom. Članom 76. stav 1. istog zakona propisano je da se sredstva Garantnog fonda koriste za isplatu osigurane sume odnosno naknadu štete oštećenim licima i to prouzrokovanu upotrebnom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva za koji nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju u smislu ovog zakona (tačka 1), prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i čamca (tačka 2), prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, čamca ili drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečejni postupak (tačka 3).

Članom 14. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisano je da su vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, a članom 17. da putnik koga zadesi nesrećni slučaj odnosno određeni korisnik prema uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika ima pravo da zahteva da društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog zakona neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud izveo zaključak o nepostojanju odgovornosti tuženog, jer je tužiocu štetu prouzrokovalo poznato vozilo i to osigurano, pa šteta koju je on pretrpeo nije pričinjena upotrebom nepoznatog ili neosiguranog prevoznog sredstva da bi postojala njegova obaveza iz člana 76. stav 1. tačka 2. utvrđena Zakonom. Naime, činjenica da je štetu prouzrokovalo poznato vozilo sprečava ostvarenje zahteva primenom ove zakonske odredbe. Zato nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. U konkretnom slučaju bi postojala odgovornost JKP „GSP“ Beograd kao imaoca vozila i Kompanije „Dunav osiguranje“, kao osiguravača, (koji u ovoj pravnoj stvari nisu tuženi), ali ne postoji odgovornost ovde tuženog Udruženja osiguravača Srbije - Garantni fond.

Preostalim revizijskim navodima se osporava činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, ali to ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je odluka drugostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi članova 153, 163. i 165. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić